Posle demokratskih promena u Srbiji 2001. godine, sprovode se opsežne i složene društveno-ekonomske promene u svim segmenatima javnog i privrednog života u Srbiji, pa tako i u okviru energetske privrede Srbije, od: energetskih proizvodnih sektora do sektora potrošnje energije. Sadržaj ovih promena u Srbiji, slično kao i u nekim zemljama CJIE, danas punopravnim članicama EU, oličen je u sintagmi: Reforma energetskog sektora. Reforma energetskog sektora Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove energetske Politike, u smislu definisanja Ciljeva i Prioriteta u okviru Strategije razvoja energetskih sektora i uloge državnih organa i energetskih subjekata u okviru nove Institucionalne organizacije energetskih delatnosti u Srbiji. Promene moraju biti u skladu, kako sa privredno-ekonomskim razvojem Republike tako i sa energetskom praksom i standardima EU za zemlje-kandidate EU. Tako shvaćena nacionalna energetska Politika, omogućuje subjektima energetske privrede Srbije, da sagledaju Prioritete u okviru srednjoročnih/dugoročnih Planova/Strategije razvoja odgovarajućih sektora energetike, uključujući i izvestnost uslova za privatna i strana ulaganja u nove energeske objekte u Srbiji.
Osnovni ciljevi energetske Politike Srbije:
Instrumenti za realizaciju ciljeva energetske Politike Srbije su:
Zakonodavni instrumenti, koji se odnose na donošenje Zakona o energetici i pratećim propisima o novom načinu rada, poslovanja i razvoja energetskih subjekata, i reafirmaciju prakse poštovanja postojećih propisa o nadzoru energetskih objekata.
Institucionalni instrumenti, u okviru kojih su definisani uloga i misija Agencije za energetiku, koja ''uvodi'' u tehničku praksu nova pravila rada, poslovanja energetskih subjekata i razvoja energetskih sektora, i propisuje metodologiju za utvrđivanje opravdanih troškova proizvodnje, transporta i distribucije, električne, toplotne energije i prirodnog gasa, dok Agencija za energetsku efikasnost vrši promociju i koordinira realizaciju Strateških Programa energetske efikasnosti, uključujući i predlaganje odgovarajuće regulative kojom se podstiče realizacija navedenih Programa.
Strukturno-organizacioni instrumenti, koji se odnose na način reorganizovanja, danas vertikalno integrisanih JP EPS i NIS, u posebne proizvodno-profitne jedinice, ekonomski motivisane za racionalno poslovanje i finansijski sposobne za ulaganje u sopstveni razvoj.
Ekonomsko-finansijski instrumenti, koji se odnose na utvrđivanje takve tarifne i cenovne politike energenata, koja ''priznaje'' opravdane troškove proizvodnje energije i pružanja energetskih usluga, i finansijski osposobljava energetske subjekate da ulažu u sopstveni razvoj. Dok samo dosledna primena koncepta opravdanih troškova proizvodnje energije, motiviše potrošače za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, dotle se finasijska ''održivost'' energetskih subjekata, može ostvariti samo uz aktivnu politiku selektivne socijalne zaštite, najsiromašnije kategorije građana. To znači da je osim Instrumenta opravdanih troškova (ekonomske cene energenata), neophodno utvrditi i Instrumente socijalnog subvencioniranja (socijalno najugroženijih građana- potrošača električne i toplotne energije).
Sistemski instrumenti, u smislu uspostavljanja Sistema energetske statistike i osnivanja Nacionalnog fonda za energetsku efikasnost. Svaka energetska Politika zemlje bez obzira na proklamovane Ciljeve racionalne upotebe energenata i efikasnog korišćenja energije, i promovisane Prioritete Strategije razvoja energetike, bez Nacionalnog fonda energetske efikasnosti, de facto ne predstavlja prioritet Vlade u ovoj oblasti. Pored toga, ni jedna Vlada nije u stanju da vodi aktivnu energetsku Politiku, bez potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i potrošnji energije (po energetskim sektorima i detaljnog uvida u strukturu energenata po sektorima potrošnje energije), uključujući i usklađivanje metodologije za utvrđivanje i prikaz relevantnih indikatora o proizvodnji i korišćenju energije. Reč je o makro-ekonomskim, demografskim i sektorskim parametrima, a zatim i struturnim (ekonomsko-energetskim), energetsko-tehnološkim i energetsko-ekološkim indikatorima, uvoznoj zavisnosti i dr., saglasno EUROSTAT sistemu prikaza nacionalnih energetskih podataka.
