1. Зашто је уговор са Норвешком фирмом Rystad energy склопљен директно, без расписивања јавне набавке?
2. Зашто у потписивању није учествовала министарка Зорана Михајловић него је уговор потписао министар финансија Синиша Мали?
3. Да ли ангажман са овом норвешком фирмом има теденцију да у неком наредном периоду дође до приватизације ЕПС?
Министарство рударства и енергетике, одмах по формирању у октобру 2020. године, покренуло је промене које представљају прекретницу за сектор енергетике у Србији, а започете су доношењем новог законодавног оквира. У априлу 2021. усвојене су измене и допуне Закона о енергетици и Закона о рударству и геолошким истраживањима и два нова закона - Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, као и Закон о коришћењу обновљивих извора енергије, који релевантне европске институције оцењују као један од најмодернијих у Европи.
Одмах по доношењу новог законског оквира израђен је и нови инвестициони план и започета израда кључних стратешких докумената који ће бити основ нове енергетске политике и одредити циљеве и динамику процеса енергетске транзиције. У питању су:
- Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године и
- Интегрисани национални енергетски и климатски план РС до 2030. године са визијом до 2050. године (којим се утврђују циљеви за смањење емисија GHG, повећање коришћења обновљивих извора енергије и циљеви за енергетску ефикасност у 2030. години са визијом у 2050. години)
Поред ова два документа у току је и израда Студије Дијагностике праведне транзиције Србије.
Израда, као и садржај Стратегије развоја енергетике прописана је Законом о енергетици. Стратегију развоја енергетике усваја Скупштина. Истим Законом прописана је и израда ИНЕКП РС а сагласно обавезама из Уговора о Енергетској заједници.
За израду Стратегије развоја енергетике и Програма остваривања Стратегије развоја енергетике, као и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину спроведена је јавна набавка на основу чега су потписани уговори са изабраним консултантима, а то су:
- Електротехнички Институт Никола Тесла и Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду који ће припремити Стратегију развоја енергетике Републике Србије за период до 2040. године са пројекцијама до 2050. године и Програм остваривања Стратегије развоја енергетике
- Географски факултет Универзитета у Београду који ће припремити Извештај о стратешкој процени утицаја нове Стратегије развоја енергетике на животну средину као и консултације и прекограничне консултације за Програм остваривања Стратегије и Извештај о стратешкој процени утицаја Програма остваривања Стратегије на животну средину.
За потребе израде нове Стратегије развоја енергетике формирана је Радна група, решењем од 17.06.2021.године, састављена од представника Министарства рударства и енергетике, Министарства заштите животне средине, Агенције за заштиту животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, EBRD, Привредне коморе Србије, Агенције за енергетику, ЈП ЕПС, ЕМС а.д, Србијагас, Транснафта а.д, НИС а.д, Дистрибуцијагас, Електродистрибуција Србије, CEEPEX, ЦЕКОР, РЕС Фондација, Београдска отворена школа.
Први нацрт нове Стратегије развоја енергетике биће припремљен до краја октобра 2022. године након чега ће бити представљен Радној групи, а потом и организоване јавне и прекограничне консултације.
Паралелно са израдом нацрта припрема се и Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину.
Након усвајања нове Стратегије развоја енергетике од стране Скупштине, припремиће се Програм остваривања Стратегије.
Интегрисани национални енергетски и климатски план Републике Србије до 2030. са пројекцијама до 2050. године (ИНЕКП) се припрема у оквиру пројекта ИПА 2017 Даље јачање капацитета енергетског планирања (наставак пројекта ИПА 2013 Јачање капацитета енергетског планирања). Консултант који је ангажован на пројекту је конзорцијум из Грчке који предводи компанија LDK Consultants SA у сарадњи са Centre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).
У циљу спровођења консултација и учешћа свих релевантних институција у процесу израде од најраније фазе, формирана је Радна група састављена од представника Министарства рударства и енергетике, Министарства заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Агенције за заштиту животне средине, Агенције за енергетику, Привредне коморе Србије, , Републичког завода за статистику, Народне банке Србије, ЕМС а.д, ЈП ЕПС, Електродистрибуција Србије, Србијагас, Транспортгас Србија, Дистрибуцијагас, НИС а.д., Транснафта, ЦЕКОР, Београдска отворена школа, РЕС Фондација, ЕБРД. Поред чланова Радне групе у рад и састанке су укључени и представници Европске Комисије и Секретаријата Енергетске заједнице.
Нова Стратегија развоја енергетике и Интегрисани национални енергетски и климатски план РС до 2030. године са визијом до 2050. године морају бити усаглашени и морају садржавати исте циљеве и приоритете.
Тренутно стање и приоритети у енергетском сектору приказани су и у документу „Енергетска безбедност Србије” (https://www.mre.gov.rs/aktuelnosti/saopstenja/energetska-bezbednost-srbije). Такође, Министарство је објавило и извештаје Радне групе и Оперативног тима у вези са колапсом у ЕПС-у крајем прошле године који садрже анализу стања, могућа решења и предлог циљева у вези са консолидацијом овог јавног предузећа (https://www.mre.gov.rs/dokumenta/ostalo/izvestaj-posebne-radne-grupe-ministarstva-rudarstva-i-energetike-za-pracenje-sigurnosti-snabdevanja-energijom-i-energentima и https://www.mre.gov.rs/dokumenta/ostalo/izvestaj-operativnog-tima-posebne-radne-grupe-ministarstva-rudarstva-i-energetike-za-pracenje-sigurnosti-snabdevanja-energijom-i-energentima).
Такође, у условима енергетске кризе у Европи, која погађаја и Србију, Министарство је израдило и предлог препорука за смањење потрошње електричне и топлотне енергије (https://www.mre.gov.rs/aktuelnosti/saopstenja/predlog-preporuka-za-smanjenje-potrosnje-elektricne-i-toplotne-energije).
Кад је реч о документу који наводите у питањима, усвојени закључак Владе Републике Србије носи ознаку поверљивости и стога се не може објављивати нити коментарисати његов садржај. Министарство енергетике није било предлагач овог акта, није консултовано у његовој изради, нити су средства са раздела овог Министарства предвиђена за његово спровођење.
Циљ Министарства рударства и енергетике и Владе РС је да се ЕПС, као и комплетан електроенергетски сектор развијају, а не да се најважније предузеће за енергетску стабилност земље продаје.