Михајловићева: Модернизација топлана и коришћење ОИЕ за ефикасније грејање и квалитетнији ваздух

Михајловићева: Модернизација топлана и коришћење ОИЕ за ефикасније грејање и квалитетнији ваздух

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у Крагујевцу, где је потписала меморандуме о разумевању за пројекат „Обновљива даљинска енергетика у Србији“, да ће захваљујући већем коришћењу ОИЕ у производњи топлотне енергије грађани у 11 градова и општина добити квалитетније грејање и здравију животну средину, а локалне самоуправе стабилнији систем даљинског грејања.

„Поносни смо на то што смо данас потписали меморандуме који значе не само унапређење енергетске ефикасности и веће коришћење ОИЕ у производњи топлотне енергије, већ и здравију животну средину. Готово две године је нама приоритет у раду управо унапређење енергетске ефикасности и веће коришћење ОИЕ и у производњи електричне и топлотне енергије, јер данас не постоје важније и скупље речи од енергије и енергетске безбедности. Тек сада када је криза, схватило се колико је важно да поред великих капацитета морамо да радимо на томе да помогнемо домаћинствима и локалним самоуправама да буду самодовољни. Подаци кажу да се данас из ОИЕ произведе 37 GWh топлотне енергије. Реализацијом планираних пројеката у 11 локалних самоуправа, из ОИЕ ћемо производити 197 GWh топлотне енергије, односно 3,5 пута више. Такође, ови пројекти ће резултирати смањењем емисије CO2 за око 25.000 t годишње. Свака тона, сваки килограм гасова и честица мање значи квалитетнији живот. Сваки киловат-час добијен из ОИЕ значи да смо енергетски безбеднији, зато и инсистирамо на томе. Сарадња коју имамо и са ЕБРД, са којим иначе први сарађујемо на овај начин, кредитира пројекат са 30 милиона евра, а швајцарска влада и ЕУ донирају 7,5, односно три милиона евра и у наредне четири године сви пројекти ће бити готови и омогућиће да и други градови користе обновљиве изворе за производњу топлотне енергије као што од прошле године то раде Прибој и Мали Зворник и као што ће од ове грејне сезоне Нови Пазар. Имамо потенцијале и важно је да их претворимо у енергију“, рекла је Михајловићева.  

 

Вредност пројекта је укупно 40,5 милиона евра, обухваћено је 11 градова и општина у Србији (Бечеј, Богатић, Врбас, Вршац, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Ниш, Нови Пазар, Панчево и Параћин), а меморандуми су потписани између Министарства рударства и енергетике, Европске банке за обнову и развој, Швајцарског државног секретаријата за економске послове и градова и општина у Србији који учествују у изради пројекта, у присуству Делегације ЕУ у Србији.

 

Никола Дашић, градоначелник Крагујевца, рекао је да је задовољство што су домаћини оваквом догађају, јер је опредељење града да обезбеди чистији ваздух и зеленију Шумадију.

„Захваљујући Влади, председнику Републике, Министарству, успели смо да заменимо котлове и смањујемо до 70 одсто загађење и то је само почетак пројеката које желимо да спроводимо. Најмање 50 милиона динара смо одвојили прошле и ове године како бисмо, у сарадњи са Министарством, помогли нашим суграђанима да замене котлове, столарију или да изолују своје куће“, рекао је Дашић.

 

Предраг Терзић, градоначелник Краљева, захвалио је Министарству рударства и енергетике на подршци у спровођењу пројеката унапређења енергетске ефикасности и у јавним објектима и у домаћинствима и рекао да ће пројекат за који су данас потписани меморандуми допринети квалитетнијем даљинском грејању у Краљеву. 

 

„Пре годину дана, када смо почели пројекат, мислили смо да је важан и иновативан, а данас у светлу кризе значај пројекта је још већи. Ово ће бити пример како да убрзамо енергетску транзицију, побољшамо енергетску безбедност и унапредимо квалитет ваздуха. Без подршке потпредседнице Владе и Министарства не бисмо успели да покренемо ову тему и захвалан сам на сарадњи коју имамо последње две године“, рекао је Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД за западни Балкан.

 

„Обе наше земље суочавају се са изазовима када је реч о смањењу емисија са ефектом стаклене баште и трудимо се да повећамо проценат ОИЕ које користимо за производњу енергије. Драго ми је да смо заједно, Србија, ЕУ и моја влада, успели и ово је велики потенцијал за декарбонизацију економије“, рекао је Урс Шмид, амбасадор Швајцарске у Србији.