Михајловићева: Трансбалкански коридор стратешки регионални пројекат, циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици

Михајловићева: Трансбалкански коридор стратешки регионални пројекат, циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас на потписивању уговора за финансирање изградње једне од деоница Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као што је већ у саобраћају.

 

“Трансбалкански коридор је регионални пројекат од стратешког значаја, који значи стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, у Румунији, Црној Гори, Италији. Укупна вредност изградње Трансбалканског коридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар”, рекла је Михајловићева након потписивања Уговора о додели инвестиционих средстава за пројекат Трансбалканског коридора, Секција 3, за изградњу новог двоструког далековода Обреновац - Бајина Башта, вредног 12,8 милиона евра.

 

“До сада је већ завршена једна секција Трансбалканског коридора, у изградњи је секција од Kрагујевца до Kраљева. Секција за коју је данас потписан уговор, од Обреновца до Бајине Баште, дуга је 109 километара и укупне вредности близу 60 милиона евра, а остаје да се изгради још једна деониа, од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границе са Босном и Херцеговином”, рекла је Михајловићева.

 

Она је додала да је важан циљ овог пројекта, поред смањења губитака на преносној мрежи, и повезивање Србије са регионом.

„Наш циљ је да будемо транзитни коридор и у енергетици, због чега мрежа на високом напону мора да буде најбоља и на томе радимо заједно са својим међународним партнерима”, рекла је Михајловићева.

 

Потпредседница Владе је захвалила свим учесницима у пројекту на подршци и истакла да је вредност пројеката реализованих у претходном министарству са KfW банком износила око 300 милиона евра, а да у ресору рударства и енергетике вредност пројеката на којима се ради са KfW банком износи око 830 милиона евра.

 

Уговор су потписали и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директорка ЕМС Јелена Матејић и директор канцеларије немачке KfW банке у Србији Рудигер Хартман, а потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Републици Србији, Томас Шиб.

 

Министарка Јоксимовић рекла је да је у сарадњи са међународним партнерима на пројекту Трансбалканског коридора направљен важан корак у процесу европских интеграција, имајући у виду да је област енергетике део кластера 4, по новој методологији преговора о чланству са Европском унијом, где је, између осталог, Србија преузела обавезу да унапреди енергетско тржиште и повеже се са земљама ЕУ.

 

Шеф кооперација у Делегацији Европске уније, Ингве Енгстром, рекао је данас да је до сада кроз Инвестициони оквир за западни Балкан, који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено око 220 милиона евра само у Србију, а да укупна улагања кроз овај механизам у региону износе око 5,5 милијарди евра, у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре.

“Овај механизам може много да помогне у развоју читавог региона, укључујући и Србију”, додао је он.

 

Амбасадор Немачке у Србији, Томас Шиб, рекао је да је Немачка већ дуже од 20 година посвећена развојној сарадњи са Србијом и да је до сада уложила више од две милијарде евра у различите пројекте, од чега скоро 800 милиона евра у енергетику, као област од великог значаја.

“Данашњи уговор односи се на пројекат који је важан и за ефикаснији пренос енергије и за регионалну сарадњу и који ће читав регион приближити Европској унији”, рекао је Шиб.

 

Јелена Матејић, директорка ЕМС, рекла је да је уговор који је данас потписан, за изградњу најмодернијег висконапонског далековода од Обреновца до Бајине Баште и подизање напонског нивоа у ТС Бајина Башта, велики корак у даљој реализацији Трансбалканског коридора, као и корак ближе томе да Србија постане кључно енергетско чвориште овог дела Европе.

 

Вредност инвестиције у Секцију 3 Транбалканског коридора износи 58,95 милиона евра и реализује се кроз зајам KfW у износу од 40 милиона евра, инвестициони грант Инвестиционог оквира за западни Балкан (WBIF), у износу од 12,8 милиона евра, а преостали износ од 6,15 милиона евра обезбеђен је из техничке помоћи WBIF и средстава ЕМС-а.