Потписан уговор о донацији 8,5 милиона евра за изградњу 4. секције Трансбалканског коридора

Потписан уговор о донацији 8,5 милиона евра за изградњу 4. секције Трансбалканског коридора

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, директорка „Електромреже Србије“ Јелена Матејић  и директор канцеларије  немачке развојне KfW банке у Београду Рудигер Хартман потписали су данас Уговор о донацији 8,5 милиона евра од Европске уније, преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан.

Министарка Ђедовић је нагласила да је изградња 4. секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије још један корак ка подизању енергетске стабилности и сигурности наших снабдевања грађана и компанија.

„Још један важан корак ка подизању енергетске стабилности и сигурности снабдевања електричном енергијом у западној и централној Србији. Нова 83 километра далековода учиниће нашу мрежу стабилнијом и сигурнијом, док ће у исто време омогућити већу интеграцију обновљивих извора енергије. Трансбалкански коридор је пројекат који Србију враћа на мапу енергетских коридора Европе, јер њиме постајемо транзитна земља“, поручила је министарка Ђедовић. Најавила је наставак улагања у јачање  електроенергетске мреже и преносне системе, подсетивши да су предвиђена огромна улагања у енергетски сектор с циљем да до 2030. године имамо што већи удео обновљивих извора енергије.

 „Трансбалкански коридор је највећи пројекат у историји Електромреже Србије. Уговор о донацији који је данас потписан односи се на четврту секцију, изградњу двосистемског 400 kV интерконективног далековода од ТС Бајина Башта до државних граница са БиХ и  Црном Гором. За ову секцију је прибављена грађевинска дозвола, урађена је пројектна документација и започето је решавање имовинско-правних послова. Почетак радова може се очекивати у првој половини 2025. године, док је планиран рок завршетка 2027. година“, рекла је директорка „Електромреже Србије“ Јелена Матејић.

Она је подсетила да је 30. децембра 2022. потписан уговор о зајму за финансирање четврте секције са немачком развојном банком КfW вредан 30 милиона евра, што уз данашњи уговор о донацији ствара основ за несметану и успешну реализацију пројекта

Директор београдске канцеларије немачке развојне банке  Рудигер Хартман захвалио се ресорним министарствима, Делегацији ЕУ у Републици Србији и ЕМС-у на ефикасној сарадњи у импементацији претходних фаза изградње Трансбалканског коридора. Хартман је рекао да ће Трансбалкански коридор након изградње значајно ојачати европску енергетску мрежу и критичне паневропске коридоре електричне енергије у југоисточној Европи.

Министарка Мишчевић указала је на корист коју грађани Србије имају од оваквих пројеката који им обезбеђују сигурније и стабилније снабдевање електричном енергијом, али и на добробити сарадње са Европском унијом. Мишчевић је подсетила да је Европска унија донирала 165 милиона евра Републици Србији као подршку најугроженијим грађанима, малим и средњим предузећима, а како би се ублажили ефекти глобалне енергетске кризе.

Потписивању уговора у Влади Републике Србије присуствовали су шеф  делегације Европске уније у Републици Србији Емануеле Жиофре и амбасадорка Савезне Републике Немачке Анке Конрад.

Шеф делегације Европске уније Емануеле Жиофре упоредио је Трансбалкански коридор са аутопутем за пренос електричне енергије између Србије и ЕУ. „ЕУ наставља да буде највећи донатор Србије. Трансбалкански електроенергетски коридор је пример добре сарадње и континуираног продуктивног рада на заједничким циљевима, као што су већа енергетска ефикасност, боља сигурност снабдевања енергијом и максимално коришћење обновљивих извора енергије. То је повезано са нашим свеопштим напорима да подржимо енергетски сектор у Србији. Србија је од 2000. године добила преко 835 милиона евра само за енергетски сектор”, рекао је Жиофре.  

 

Амбасадорка Конрад  рекла је да је Трансбалкански коридор водећи пројекат развојне сарадње Немачке и Србије који повезује Западни Балкан са ЕУ и повећава енергетску безбедност. „То показује да у времену руске агресије на Украјину не може бити појединачних решења и да је потребна снажна заједница и европски приступ, заснован на поверењу и солидарности, како би се заједно постигла енергетска безбедност и независност“, рекла је амбасадорка Конрад.

1

 

235