Зелена енергија – генерацијска шанса за бржи развој и раст животног стандарда

Зелена енергија – генерацијска шанса за бржи развој и раст животног стандарда

Наша жеља и опредељење је да идемо путем зелене транзиције и стварања одрживог и зеленог енергетског сектора. Определили смо се да обезбедимо континуитет и доступност енергије и енергената, али уз поштовање свих стандарда заштите животне средине.
 

Као држава и Влада, потписали смо Париски споразум о климатским променама (2017) и Софијску декларацију о зеленој агенди за земље западног Балкана (2020), са визијом да побољшамо и оставимо што здравију животну средину генерацијама које долазе после нас и да у томе будемо заједно, сви грађани и грађанке Србије.

Од тога којим путем желимо да идемо зависи опстанак и напредак за будуће генерације, јер зелена енергија није ствар међународних обавеза, она се недвосмислено тиче свакога од нас и пресудно утиче на квалитет наших живота.

Више чисте, зелене енергије значи смањење емисија сумпор-диоксида и угљен-диоксида, односно чистији ваздух и здраву животну средину, здраву земљу, чисте реке, бистро плаво небо. То значи здраву Србију коју остављамо будућим генерацијама.

Одустајање од зелене агенде, одбијање и одлагање промена значи одрицање од могућности да имамо довољно енергије коришћењем сопствених ресурса, одустајање од соларних панела на крововима кућа и фабрика значи одустајање од унапређења здравља грађана и од припадности модерним државама света, на штету садашњих, а још више будућих генерација.

Остајање на доминантној производњи енергије из фосилних горива, чије су резерве ограничене и необновљиве, направиће од наше земље нездраво, небезбедно, несигурно и изоловано енергетско острво у Европи. Остаћемо без могућности да одговоримо на било какав енергетски поремећај. Зашто би то ико од нас пожелео?

Промене, као што је светска енергетска револуција, енергетска транзиција и зелена агенда, носе са собом отпор и страх. Ипак, отпор и одбијање не могу променити реалност у којој живимо, у којој се сваке године емитује 56 милиона тона угљен-диоксида. То је загађен ваздух који удишемо сваког дана, то су застареле технологије које користимо у термокапацитетима... Да ли то желимо да оставимо будућим генерацијама? Влада Србије не жели да Србија остане на томе, већ ради и за генерације које долазе.

Пројекције Међународне агенције за енергетику указују на 2,5 пута виши раст тражње за електричном енергијом до 2050. године, која ће бити задовољена пре свега из соларне енергије, енергије ветра, хидроелектрана, нуклеарне енергије и природног гаса. Уз раст енергетске ефикасности и сталну борбу против климатских промена, будућа енергетика биће структурно, развојно и климатски потпуно другачија од данашње. Наша енергетика се тренутно ослања 1/3 на ХЕ, а 2/3 на угаљ ниског квалитета, што за нас представља велики изазов.

За разлику од Србије, која је тек од 2021. године кренула да ради на енергетској транзицији (доношењем модерног законодавног оквира), у земљама ЕУ, али и САД и Кини, промене се дешавају већ две деценије и огледају се у смањењу удела електричне енергије произведене из угља, уз истовремени раст производње из других чистих, зелених извора - ОИЕ.

 

Удео елкртричне енергије из ОИЕ



Могућности у области зелене енергије и коришћења обновљивих извора су огромне и доносе вишеструку корист. Најпре енергетску – јер ћемо брже постати самодовољни, самим тим независни и стабилни. Затим економску – јер је цена производње енергије из ОИЕ нижа, чиме се ствара прилика не само за додатне инвестиције у модернизацију енергетског сектора, већ и за унапређење привредног амбијента у целини, развој индустрије, раст инвестиција, технолошки напредак. Једнако важно је да тиме спречавамо додатну емисију штетних гасова и постављамо темеље за здравију животну средину за будуће генерације.

Промена структуре нашег енергетског микса значи бржи пут ка достизању циља, а то је потпуна енергетска независност, односно производња енергије из сопствених ресурса и капацитета, без потребе за увозом. Да бисмо достигли тај циљ, морамо да кренемо у реализацију стратешких планова који се, пре свега, односе на нове енергетске капацитете који за производњу користе обновљиве изворе.

 

оие




У процесу евроинтеграција Србија је направила важне кораке, а усклађивање нормативног оквира је само почетак. Суштински напредак остварићемо када у свим областима направимо конкретне кораке у пракси. Ипак, то није само питање међународних обавеза или политичких одлука, већ је питање наше тренутне и будуће безбедности и самосталности у енергетском, економском и политичком смислу. Обезбедили смо рекордни привредни раст, по којем смо претекли многе државе чланице ЕУ. Лидери смо по броју и вредности директних страних инвестиција у региону. С обзиром на природне ресурсе, финансијску стабилност и могућност примене најсавременијих научно-технолошких достигнућа, не постоји разлог да не будемо лидер у региону и у енергетици.

Цене производње електричне енергије у последњих 10 година из соларних електрана смањене су за око седам пута, а из ветроелектрана преполовљене. Све мањи број земаља доноси инвестиционе одлуке о градњи нових термоелектрана, а међународне финансијске организације више неће подржавати пројекте који су директно или индиректно повезани са прљавим, фосилним горивима.

Емисија угљен-диоксида опорезује се у све већем броју земаља и само је питање времена кад ће се то десити и у Србији. Цена такси у ЕУ данас износи око 95 евра по тони ЦО2, а само се може очекивати да ће те цене даље расти, стварајући све већи финансијски притисак на електроенергетске системе које се и даље доминантно ослањају на производњу електричне енергије из фосилних горива.

Наша енергетска будућност је јасна и једноставно се може одредити кроз научно-технолошка решења и достигнућа најразвијенијих земаља света. Србија је у прилици да, користећи најбоља европска и светска искуства, изабере свој пут енергетског развоја, прилагођен нашем поднебљу и ресурсима којима располажемо и на тај начин обезбеди ефикасан привредни напредак. Иако смо у вишедеценијском застоју када је развој нових постројења за производњу енергије у питању, не само да постоје сви услови да и у Србији применимо нове технологије, него није касно да и сами будемо иновативни.

Коначно, ако желимо да Србија буде део Европе, пут који води ка томе подразумева, као један од важних  услова, и усклађивање са стратешким правцима и политикама ЕУ у области енергетике, што недвосмислено усмерава Србију у правцу зелене агенде. Зелена агенда није кочница развоја, већ представља потенцијално нови модел раста који подразумева нове инвестиције, нова радна места, технолошки напредак и проналажење равнотеже између развоја енергетике и привреде с једне, и заштите животне средине с друге стране.

Не постоји ниједан разлог да се не искористи овај тренутак и да се јасном стратегијом коначно не определимо за здраву, безбедну, модерну будућност енергетског сектора, од које зависи и привредни развој и квалитет живота свих грађанки и грађана.

Изменама Закона о енергетици и доношењем Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, првог таквог закона у Србији, који је усклађен са последњим директивама ЕУ, унапређен је правни основ за енергетску транзицију – процес који ће Србији омогућити да буде део глобалног процеса декарбонизације и осигурати енергетску самодовољност и независност у области електроенергетике.

Након доношења Закона о коришћењу ОИЕ у априлу 2021, којем је претходила широка јавна расправа, усвојене су и следеће уредбе којима је омогуће спровођење законских  решења:

 

  • Уредба о критеријумима, условима и начину обрачуна потраживања и обавеза између купца-произвођача и снабдевача;
  • Уредба о квотама за ветроелектране у систему тржишне премије;
  • Уредба о тржишној премији и фид-ин тарифи;
  • Уредба о моделу уговора о тржишној премији;
  • Уредба о спајању организованих дан унапред и унутардневних тржишта електричне енергије – ЗОЕ.
  • Урађен је и софтвер за електронске аукције за стицање права на подстицаје за електране на ОИЕ.


Да ли ћемо, поред потенцијала које имамо за развој нових капацитета који користе обновљиве изворе (хидроелектрана, ветроелектрана и соларних електрана), себи дозволити луксуз да гледамо партикуларне интересе или ћемо сложно кренути у развој и модернизацију сектора и учинити га покретачем даљег привредног развоја? Доношењем закона, Влада Србије се јасно определила за напредак.

Поред страних инвеститора, и домаће компаније препознају значај стабилности регулаторног оквира, не само за раст инвестиција у области ОИЕ, већ и за унапређење пословног амбијента у целини. Реформу енергетског система прихвата и у њој активно жели да учествује велики број домаћих и страних привредних субјеката који већ послују и планирају да прошире пословање у Србији.

Грађани и грађанке Србије такође препознају значај коришћења енергије из ОИЕ кроз постављање соларних панела, што је кроз систем купац-произвођач први пут уведено у правни систем Републике Србије Законом о коришћењу ОИЕ. Велика заинтересованост показује и повећање свести грађана да кроз зелену енергију учествују у заштити животне средине и енергетској транзицији.

У новом инвестиционом плану, који обухвата планиране и потенцијалне пројекте у области рударства и енергетике, укупне вредности веће од 35 милијарди евра, ОИЕ чине више од половине предвиђених нових енергетских капацитета.

Кад је реч о хидроелектранама, започети су припремни радови на изградњи ХЕ „Бук Бијела“ (114,45 мегавата) у Републици Српској, а у плану је реализација више пројеката изградње реверзибилних хидроелектрана. Значај РХЕ огледа се не само у повећању укупно произведене енергије, већ и у стварању услова за интеграцију нових капацитета из ОИЕ веће инсталисане снаге. Најважнији пројекти РХЕ су „Ђердап 3“ (планираног капацитета 1.800 мегавата) и „Бистрица“ (628 мегавата).

Зелена агенда није апстрактан појам, већ напротив, то је нови модел раста који сваком грађанину и грађанки ове земље треба да омогући квалитетнији живот.

Зато смо створили услове да и грађани и комерцијални купци постану активни учесници у процесу енергетске транзиције, односно да постану произвођачи зелене енергије постављањем соларних панела на погодним местима у двориштима или на крововима домаћинстава, стамбених заједница и индустријских објеката.

Сваки објекат на који се поставе соларни панели је у једном делу енергетски независан, чиме се остварује крајњи циљ у енергетици, а то је већа енергетска безбедност, односно мања потреба за увозом електричне енергије, већа сигурност у снабдевању, а за домаћинства и привреду то значи и ниже рачуне.

Израдом стратегије развоја енергетике до 2040, са пројекцијама до 2050, и националног интегрисаног плана за климу и енергетику до 2030, са пројекцијама до 2050. године, биће утврђени циљеви и динамика развоја енергетског сектора у наредним деценијама, што ће допринети сврставању Србије у ред земаља које теже повећању ОИЕ у укупно произведеној електричној енергији.

Коришћење ОИЕ у енергетском миксу Србије значи и коришћење технолошких иновација на пољу електроенергетике, информационо-комуникационих технологија, машинства и модернизацију, односно и развој на новим перспективним основама предузећа која раде у области енергетике.

Енергетика није питање само производње и потрошње електричне енергије, већ је то питање економске и привредне слике једне државе, а енергетски капацитети су део критичне инфраструктуре без које није могуће планирати и реализовати привредне активности.

Успешне друштвеноодговорне компаније у свету, пре свега у области индустрије, искључиво купују енергију произведену из ОИЕ. Производња енергије из ОИЕ постаје један од одлучујућих фактора којим се привлаче, али и руководе инвеститори. Примера је много, од Немачке (која је више него удвостручила укупну инсталисану снагу и то искључиво коришћењем ОИЕ са око 120 гигавата  на више од 250 гивата), до скандинавских земаља, затим Шпаније, Португалије (пре девет година повучена и последња термоелектрана из рада).

Изградња нових капацитета који користе обновљиве изворе одвијаће се упоредо са развојем преносне и дистрибутивне електроенергетске мреже, како би развој енергетског сектора био одржив, ефикасан, економичан и водио ка вишем степену енергетске безбедности и сигурности.

Даљим развојем сектора ОИЕ и декарбонизацијом енергетског сектора, Србија постаје део глобалних токова који подразумевају проналажење решења за климатски неутралну производњу енергије и очување животне средине. Свако одлагање производње енергије из ОИЕ за Србију би значило све већу увозну зависност.

Енергетска транзиција Србије биће постепена али сигурна, одржива и ефикасна и у складу са утврђеним енергетским и еколошким циљевима.

Остварење циља енергетске независности Србије, као резултата коришћења потенцијала ОИЕ којима располажемо, данас је реално и ову прилику не смемо да пропустимо. 


 

Pismo EPS i EMS.pdf

Pismo partnerima u vezi sa Zakonom o kriscenju OIE.pdf

EUDEL to DPM Law on renewables.pdf

WB EBRD EZ - MRE zajednicki odgovor.pdf

EIB Letter to Deputy Prime Minister.PDF

Udruzenje OIE odgovor na dopis potpredsednic Vlade.pdf

NIS odgovor_transformacija energetskog sektora.pdf

AmCham - MRE.pdf

USAID - MRE odgovor.pdf

CWP Global Dopis ministarstvu energetike.pdf

CEKOR.pdf

Ambasada Kraljevine Belgije odgovor na dopis.pdf

Ambasada Canada odgovor na dopis.pdf

Ambasada Francuske odgovor na dopis.pdf

Ambasada Italije odgovor na dopis.pdf

Ambasada Nemacke odgovor na dopis.pdf

Ambasada USA odgovor na dopis.pdf

Ambasada Velike Britanije odgovor na dopis.pdf