ИНТЕГРИСАНИ НАЦИОНАЛНИ ЕНЕРГЕТСКИ И КЛИМАТСКИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ПЕРИОД 2021 ДО 2030 СА ВИЗИЈОМ ДО 2050. ГОДИНЕ

ШТА ЈЕ ИНТЕГРИСАНИ НАЦИОНАЛНИ ЕНЕРГЕТСКИ И КЛИМАТСКИ ПЛАН (ИНЕКП)?

Познато је да је у оквиру ЕУ успостављен јасан правно обавезујући оквир за постизање циљева Париског споразума из 2015. године, а успостављени су и амбициозни циљеви за 2030. годину у погледу обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. У циљу дефинисања ових циљева, слично државама чланицама ЕУ, уговорне стране Енергетске заједнице, у које спада и Република Србија, у обавези су да припреме Интегрисане националне енергетске и климатске планове, да прате наведене области и да извештавају о њима.

Осим тога, Србија је потписница и Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан која нас такође обавезује и на израду Интегрисаног енергетског и климатског плана.

У складу са политиком ЕУ у области енергетике и климе и тежњом да се спроведе декарбонизација и у 2050. години, те оствари климатска неутралност, Министарски савет Енергетске заједнице је усвојио Препоруку о припреми и развоју интегрисаних националних  енергетских и климатских планова (Recommendation of the Ministerial Council of the Energy Community (2018/1/MC-EnC) од стране уговорних страна Енергетске заједнице. Ови планови обухватају свих пет димензија Енергетске уније и представљају нужне алате за стратешко планирање енергетске и климатске политике. Енергетска заједница је израдила упутство за израду интегрисаних енергетских и климатских планова (POLICY GUIDELINES by the Energy Community Secretariat on the development of National Energy and Climate Plans under Recommendation 2018/01/MC-EnC).

У складу са наведеном препоруком, Република Србија је у обавези да изради и усвоји Интегрисани национални енергетски и климатски план РС за период од 2021. до 2030. године укључујући перспективу до 2050. године, како би се осигурала доследност са дугорочним релевантним циљевима политике на нивоу ЕУ, УНФЦЦЦ и Енергетске заједнице.

Интегрисани национални енергетски и климатски планови, у складу са Упутством , између осталог, треба да садрже следеће елементе: а) преглед тренутне ситуације; 2) циљеве, политике и мере за пет димензија Енергетске уније; 3) интегрисане пројекције и индикаторе укључујући референтне сценарије и сценарије политика који процењују релевантне утицаје политика и предложених мера, 4) извештавање о спровођењу националних планова и сл.

При пројекцијама и дефинисању сценарија политика, важно је узети у обзир макроекономски контекст (као што су очекивани бруто домаћи производи и раст становништва), као и друге факторе, међу којима су: структурне промене у економији које ће вероватно утицати на енергетски систем и емисије гасова стаклене баште, глобалне енергетске трендове (као што су међународна кретања цена фосилних горива) као и цене CO2, прекограничне мрежне интерконекције и технолошки трошкови.

 

ПРОЦЕС ИЗРАДЕ ИНЕКП У СРБИЈИ

 

У априлу 2021. године донет је сет закона из области енергетике и рударства, међу којима је поред нових закона – Закона о коришћењу обновљивих извора енергије и Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о измена и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима и Закона о енергетици, а у коме је прописана обавеза израде ИНЕКП, као и праћење и извештавање о његовој реализацији. 

Министарство рударства и енергетике ради на изради Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период од 2021. до 2030. године са визијом до 2050. године (ИНЕКП) у оквиру ИПА пројекта „Даљи развој капацитета енергетског планирања“, који је финансиран у целости средствима Европске уније. Пројекат спроводи конзорцијум из Грчке који предводи компанија LDK Consultants SA у сарадњи саCentre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES). .

ИНЕKП би требало да пружи приказ постојећег стања у Републици Србији, кључних политика и одговарајућих мера за сагледавање пет димензија Уредбе (ЕУ) 2018/1999 о управљању Енергетске уније и деловањем у подручју климе:

1) Декарбонизација (емисије гасова са ефектом стаклене баште и обновљива енергија),

2) Енергетска ефикасност,

3) Енергетска сигурност,

4) Унутрашње енергетско тржиште и

5) Истраживање, иновације и конкурентност.

ИНЕКП ће такође садржати макроекономске и енергетске пројекције и сценарије којима се процењују и релеванти утицаји тако дефинисаних политика и предложених мера.

Заједно са планом инвестиција у енергетици, спровођење овог плана требало би да допринесе вишим стопама привредног раста, отварању нових радних места и балансу између развоја енергетског сектора и заштите животне средине, као кључном захтеву Зелене агенде.

Радна група ангажована на изради ИНЕКП је оперативна и састоји се од великог броја релевантних министарстава и институција, јавних и приватних предузећа, организација цивилног друштва, који дају значајан допринос путем ефикасне сарадње чланова, достављања мишљења, као и потребних података за потребе анализе резултата моделирања у поступку израде нацрта. Министарство рударства и енергетике је такође спроводило и процес прикупљања мишљења разних образовних институција, научних института и удружења о посебним темама, у складу са њиховим компетенцијама и релевантношћу.

Такође, Министарство је на врло транспарентан начин укључило у праћење рада на ИНЕКП и представнике Енергетске заједнице, Европске комисије, Делегације ЕУ у РС, ЕБРД.

У оквиру рада на ИНЕKП-у посебан изазов представља дефинисање нових циљева у области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште за 2030. са визијом до 2050. године. Потребно је дефинисати онај оптимални енергетски микс, унапређење енергетске ефикасности, већу употребу обновљивих извора енергије, унапређење сигурности снабдевања и смањење енергетског сиромаштва који ће дефинисати брзину процеса декарбонизације односно енергетске транзиције.

Постојећа структура енергетског сектора Републике Србије захтева озбиљне промене, уређења и инвестиције, како би била усклађена са европском политиком у овој области. У том смислу, кључни задатак у процесу израде ИНКП је дефинисање сценарија из којих ће се утврдити нови циљеви у области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и емисија гасова са ефектом стаклене баште. У процесу израде овог плана, пошло се од приступа да се пружи што је могуће већи број алтернатива  кроз предложена 33 радна сценарија, који су представљена Радној групи, након чега се кроз даљи аналитички и консултативни процес Министарства, консултанта и представника Радне групе, дошло до мањег броја сценарија. На састанку РГ одржаном 04.02.2022. године, приказани су резултати моделирања 3 радна сценарија без нуклеарне енергије, као и 3 радна сценарија са визијом увођења нуклеарне енергије после 2040. године. Такође су приказани и резултати 2 радна сценарија, једног са 100% обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије, и другог са већим уделом обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије у 2050. години, а којима се сагледава могућност коришћења обновљивих извора енергије у циљу смањења увозне зависности Србије.

За потребе оцењивања резултата сценарија и процес њихове приоритизације, који ће помоћи у одабиру сценарија на основу којих ће се припремити нацрт Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, развијен је Алат мултикритеријумске анализе. Ова анализа је  представљена и детаљно анализирана на састанку Радне групе. У току је рад на додатна 3 сценарија који ће такође бити презентована Радној групи у наредном периоду. Интегрисаним националним енергетским и климатским планом, Република Србија жели да пошаље поруку да представља  државу  опредељену ка еколошком развоју  и праћењу глобалних  трендова у области зелене трансформације. Зелена агенда је за нас пут ка климатски неутралној Србији, привредном развоју и расту, пут за нова и здрава радна места.

У наредном периоду ће бити припремљен комплетан нацрт ИНЕKП-а, који ће се ускоро наћи на широкој јавној расправи, где ће Министарство енергетике и рударства позвати грађане и грађанке  да узме учешће у процесу његовог доношења.

Коментаре и сугестије на радна сценарија можете доставити на емаил адресу biljana.ramic@mre.gov.rs.