Смањи
Аа
Повећај

Илић: Препоруке за смањење потрошње енергије необавезујуће, важно да учинимо све да смањимо потрошњу

Илић: Препоруке за смањење потрошње енергије необавезујуће, важно да учинимо све да смањимо потрошњу

Илић: Препоруке за смањење потрошње енергије необавезујуће, важно да учинимо све да смањимо потрошњу

Министарство рударстсва и енергетике је 30. августа иницирало необавезујуће препоруке за смањење потрошње енергије како бисмо издвајали мање новца за увоз електричне енергије током зиме у условима интензивног раста цене на тржишту. Нема никаквих планова рестрикција, грејна сезона ће почети на време али морамо да схватимо озбиљност ситуације у којој се налазимо и да свако од нас, од домаћинстава, привреде, јавних и приватних установа учини све како бисмо смањили потрошњу енергије. Уколико уштедимо 15 одсто сваког месеца, неће бити потребе за увозом електричне енергије, изјавио је Зоран Илић, помоћник министарке рударства и енергетике гостујући на ТВ Вести.

„Препоруке за смањење потрошње енергије не односе се на болнице, домове здравља, вртиће, школе и установе социјалне заштите. Препоруке Министарства су апел и молба да урадимо све што можемо како бисмо смањили потрошњу електричне и топлотне енергије. Не доводи се у питање да ли ће вртићи, школе, болнице имати струју и грејање“, рекао је Илић. Он је подсетио да су уведене стимулативне мере за штедњу електричне енергије које ће грађанима умањити месечне рачуне. „За разлику од неких европских земаља које санкционишу прекомерну потрошњу струје, ми смо се определили да стимулишемо грађане који остваре уштеде у потрошњи попустима од од 15 до 30 одсто. Штедња струје држави смањује увоз а грађанима рачуне и јако је важно да имамо другачији однос према енергији у тешкој ситуацији у којој се налази цео свет“, рекао је Илић.

Помоћник министарке нагласио је да су неопходна нова улагања у енергетску инфраструктуру и нове капацитете ОИЕ како би Србија била енергетски безбеднија у наредним годинама. „Србија готово три деценије уназад није изградила ни један нови енергетски објекат. Крајем следеће године или почетком 2024. имаћемо нову термоелектрану Костолац Б3 снаге 350 мегавата али ни она неће решити све наше потребе за електричном енергијом. Нови капацитети ОИЕ, најпре велике хидроелектране, соларне и ветроелектране подићи ће енергетску безбедност и подмирити наше потребе. Посебно су значајни капацитети који за производњу струје који користе енергију сунца и ветра  јер се могу веома брзо изградити“, рекао је он.