Смањи
Аа
Повећај

Mihajlovićeva: Modernizacija daljinskog grejanja neophodna za unapređenje energetske efikasnosti

Mihajlovićeva: Modernizacija daljinskog grejanja neophodna za unapređenje energetske efikasnosti

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da je cilj države povećanje energetske efikasnosti toplana i korišćenje goriva koja ne utiču na zdravlje životne sredine. Ona je prilikom potpisivanja ugovora o rehabilitaciji i modernizaciji toplane Cerak navela da je sektor toplotne energije podjednako važan u procesu energetske tranzicije, a da je modernizacija toplana neophodna zbog povećanja energetske efikasnosti i korišćenja energenata koji ne zagađuju životnu sredinu.

„Ovaj projekat je važan, tiče se modernizacije u još šest gradova u Srbiji i doprineće kvalitetnijem grejanju, posebno što većina toplana nije rekonstruisana 30 godina. Naš cilj i naše opredeljenje jesu i diverzifikacija u gasnom sektoru i energetska efikasnosti, kao i zelena agenda i energetska tranzicija, a važan segment u ukupnom energetskom bilansu jeste i toplotna energija i naša poruka je da nema odustajanja od procesa energetske tranzicije. Naprotiv, pokazaćemo da možemo biti brži i efikasniji, a naši novi kapaciteti će proizvoditi čistiju i zdraviju energiju“, rekla je Mihajlovićeva.

 

Ona je navela da je cilj da daljinsko grejanje postane finansijski održivo, energetski efikasnije, sa smanjenim emisijama štetnih gasova.

„Važan je dan zato što pokazujemo da u Beogradu i te kako vodimo računa ne samo o tome da svi građani imaju kvalitetnije grejanje, nego je ova toplana i primer kako je moguće koristiti OIE, jer će se iz solarnih panela proizvoditi deo energije. Naša saradnja sa SR Nemačkom traje dugi niz godina i kada govorimo o svim projektima koje smo zajedno realizovali u energetici i građevinarstvu, doći ćemo do iznosa od 1,5 milijardi evra. Nemačka je naš prvi trgovinski partner i verujem da ćemo nastaviti da sarađujemo na projektima koji su u vezi sa unapređenjem energetske efikasnosti i u procesu energetske tranzicije. Sa nemačkom razvojnom bankom prvi put u Srbiji radimo na tome da toplane potpuno promene gorivo koje koriste i već su završene toplane na biomasu u Priboju i Malom Zvorniku, a radićemo i u Novom Pazaru i drugim gradovima“, rekla je potpredsednica Vlade.

 

Beograd je poslednji grad koji je potpisao ugovor u okviru pete faze projekta rehabilitacije sistema daljinskog grejanja koji se realizuje zajedno sa nemačkom razvojnom bankom KfW, čija je vrednost 14 miliona evra. Projekat se realizuje u sedam gradova – Beogradu, Nišu, Leskovcu, Jagodini, Boru, Negotinu i Senti, a  ukupna vrednost je 32 miliona evra.

 

„Mi smo vodeći donator u energetskom sektoru sa više od 200 miliona evra godišnje, a glavni cilj je da podržimo naše partnere u Srbiji u sprovođenju zelene agende. U oktobru 2021. potpisali smo klimatsko partnerstvo sa Srbijom. Partnerstvo koje imamo sa Ministarstvom rudarstva i energetike pokazuje kako je moguće postići napredak u energetskoj tranziciji i istovremeno postići energetsku stabilnost. Nastavićemo da sarađujemo i pružamo podršku projektima Ministarstva koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti i procesu energetske tranzicije“, rekao je Tomas Šib, ambasador Nemačke.  

 

„Radujem se što danas potpisujemo ugovor, čiji je značaj veliki za grad, pre svega jer se radi o poboljšanju kvaliteta grejanja. Izuzetno je važno što ćemo smanjiti emisije štetnih gasova, a uštedećemo i energiju i novac. Svi ovi aspekti tiču se naših planova i ciljeva koje smo realizovali i koje ćemo realizovati. Činjenica da je i potpredsednica Vlade deo projekta garantuje nam uspešnu realizaciju“, izjavio je Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

   

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“, naveo je da će realizacijom projekta biti unapređena isporuka toplotne energije, omogućiće se sigurnije snabdevanje i smanjiće se zavisnost od uvoza energenata za potrebe ovog preduzeća.