Mihajlovićeva je, obraćajući se na Skupštini Privredne komore Srbije (PKS) rekla da je Ministarstvo u prethodnom periodu zajedno sa PKS, radilo na pripremi četiri zakona koji su bazični za dalji razvoj energetike i rudarstva, kao i da će se nastaviti zajednički rad i na izradi novih strateških dokumenata.

”Nacionalnim integrisanim planom za klimu i energetiku odredićemo ne samo kako ćemo se razvijati u oblasti energetike, nego i šta to znači za životnu sredinu i za privredu. Takođe, novom strategijom energetike odredićemo ciljeve i put gde želimo da budemo 2050. godine u ovoj oblasti, čiji će sastavni deo biti vodonična strategija”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je istakla da u procesu energetske tranzicije Srbija mora imati dovoljne količine energije u svakom trenutku i naglasila da zelena agenda ne znači gubitak posla i zatvaranje elektrana. ”Zelena agenda znači da ćemo ići ka drugačijim načinima proizvodnje energije koji će se zasnivati pre svega na velikim i srednjim hidroelektranama, solarnim elektranama, vetroelektranama, gasnim elektranama, kao i vodoničnim tehnologijama za koje je već stvoren zakonski osnov u novom Zakonu o korišćenju OIE”, navela je ona.

Ona je rekla da novi investicioni plan u oblasti energetike i rudarstva obuhvata projekte vredne 17 milijardi evra, od čega su projekti u oblasti elektroenergetike više od sedam milijardi evra, a u oblasti OIE više od pet milijardi evra.

Mihajlovićeva je dodala da ne možemo dozvoliti da u promenama u energetici budemo samo kritičari i posmatrači, jer nije pitanje da li ćemo imati takse na ugljenik, već kada će one biti uvedene, i moramo da tražimo naš put kako će naša privreda da proizvodi na održiv način.

Ona je najavila i formiranje nacionalnog saveta za zelenu agendu u kome će biti država i privreda. ”Zadatak tog saveta biće da napravimo plan šta radimo ove i narednih godina godine i kako ćemo omogućiti da i kad budemo imali takse, iz tog procesa izađemo na održiv način. Biće situacija i kad ćemo morati i određene kompromise da pravimo, ali naša privreda ima sve šanse da budemo ne samo održivi, već i da budemo predvodnici u regionu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da nema važnije teme za razvoj celokupne privrede i život stanovništva Srbije od energetike. ”Ovih dana se očekuje predlog uredbe Evropske komisije o tzv. taksi na ugljenik na granici – Carbon border adjustment mechanism (CBAM). Upravo ovo će odlučivati da li će naša privreda biti konkurentna , da li će naši proizvodi, bilo cement, čelik, mleko, moći da budu konkurentni cenom kada ih izvozimo”, naveo je Čadež.