Смањи
Аа
Повећај

Mihajlovićeva: Transbalkanski koridor strateški regionalni projekat, cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici

Mihajlovićeva: Transbalkanski koridor strateški regionalni projekat, cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas na potpisivanju ugovora za finansiranje izgradnje jedne od deonica Transbalkanskog koridora za prenos električne energije da je cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici, kao što je već u saobraćaju.

 

“Transbalkanski koridor je regionalni projekat od strateškog značaja, koji znači stabilnost na tržištu električne energije ne samo u Srbiji, već i u regionu, u Rumuniji, Crnoj Gori, Italiji. Ukupna vrednost izgradnje Transbalkanskog koridora u Srbiji je 157 miliona evra, a ukupna dužina 321 kilometar”, rekla je Mihajlovićeva nakon potpisivanja Ugovora o dodeli investicionih sredstava za projekat Transbalkanskog koridora, Sekcija 3, za izgradnju novog dvostrukog dalekovoda Obrenovac - Bajina Bašta, vrednog 12,8 miliona evra.

 

“Do sada je već završena jedna sekcija Transbalkanskog koridora, u izgradnji je sekcija od Kragujevca do Kraljeva. Sekcija za koju je danas potpisan ugovor, od Obrenovca do Bajine Bašte, duga je 109 kilometara i ukupne vrednosti blizu 60 miliona evra, a ostaje da se izgradi još jedna deonia, od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom”, rekla je Mihajlovićeva.

 

Ona je dodala da je važan cilj ovog projekta, pored smanjenja gubitaka na prenosnoj mreži, i povezivanje Srbije sa regionom.

„Naš cilj je da budemo tranzitni koridor i u energetici, zbog čega mreža na visokom naponu mora da bude najbolja i na tome radimo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima”, rekla je Mihajlovićeva.

 

Potpredsednica Vlade je zahvalila svim učesnicima u projektu na podršci i istakla da je vrednost projekata realizovanih u prethodnom ministarstvu sa KfW bankom iznosila oko 300 miliona evra, a da u resoru rudarstva i energetike vrednost projekata na kojima se radi sa KfW bankom iznosi oko 830 miliona evra.

 

Ugovor su potpisali i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka EMS Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman, a potpisivanju je prisustvovao i ambasador Nemačke u Republici Srbiji, Tomas Šib.

 

Ministarka Joksimović rekla je da je u saradnji sa međunarodnim partnerima na projektu Transbalkanskog koridora napravljen važan korak u procesu evropskih integracija, imajući u vidu da je oblast energetike deo klastera 4, po novoj metodologiji pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, gde je, između ostalog, Srbija preuzela obavezu da unapredi energetsko tržište i poveže se sa zemljama EU.

 

Šef kooperacija u Delegaciji Evropske unije, Ingve Engstrom, rekao je danas da je do sada kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji kombinuje finansiranje zemalja članica, Evropske unije i međunarodnih banaka, uloženo oko 220 miliona evra samo u Srbiju, a da ukupna ulaganja kroz ovaj mehanizam u regionu iznose oko 5,5 milijardi evra, u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i digitalne infrastrukture.

“Ovaj mehanizam može mnogo da pomogne u razvoju čitavog regiona, uključujući i Srbiju”, dodao je on.

 

Ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib, rekao je da je Nemačka već duže od 20 godina posvećena razvojnoj saradnji sa Srbijom i da je do sada uložila više od dve milijarde evra u različite projekte, od čega skoro 800 miliona evra u energetiku, kao oblast od velikog značaja.

“Današnji ugovor odnosi se na projekat koji je važan i za efikasniji prenos energije i za regionalnu saradnju i koji će čitav region približiti Evropskoj uniji”, rekao je Šib.

 

Jelena Matejić, direktorka EMS, rekla je da je ugovor koji je danas potpisan, za izgradnju najmodernijeg viskonaponskog dalekovoda od Obrenovca do Bajine Bašte i podizanje naponskog nivoa u TS Bajina Bašta, veliki korak u daljoj realizaciji Transbalkanskog koridora, kao i korak bliže tome da Srbija postane ključno energetsko čvorište ovog dela Evrope.

 

Vrednost investicije u Sekciju 3 Tranbalkanskog koridora iznosi 58,95 miliona evra i realizuje se kroz zajam KfW u iznosu od 40 miliona evra, investicioni grant Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), u iznosu od 12,8 miliona evra, a preostali iznos od 6,15 miliona evra obezbeđen je iz tehničke pomoći WBIF i sredstava EMS-a.