Смањи
Аа
Повећај

Zelena energija – generacijska šansa za brži razvoj i rast životnog standarda

Zelena energija – generacijska šansa za brži razvoj i rast životnog standarda

Naša želja i opredeljenje je da idemo putem zelene tranzicije i stvaranja održivog i zelenog energetskog sektora. Opredelili smo se da obezbedimo kontinuitet i dostupnost energije i energenata, ali uz poštovanje svih standarda zaštite životne sredine.
 

Kao država i Vlada, potpisali smo Pariski sporazum o klimatskim promenama (2017) i Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za zemlje zapadnog Balkana (2020), sa vizijom da poboljšamo i ostavimo što zdraviju životnu sredinu generacijama koje dolaze posle nas i da u tome budemo zajedno, svi građani i građanke Srbije.

Od toga kojim putem želimo da idemo zavisi opstanak i napredak za buduće generacije, jer zelena energija nije stvar međunarodnih obaveza, ona se nedvosmisleno tiče svakoga od nas i presudno utiče na kvalitet naših života.

Više čiste, zelene energije znači smanjenje emisija sumpor-dioksida i ugljen-dioksida, odnosno čistiji vazduh i zdravu životnu sredinu, zdravu zemlju, čiste reke, bistro plavo nebo. To znači zdravu Srbiju koju ostavljamo budućim generacijama.

Odustajanje od zelene agende, odbijanje i odlaganje promena znači odricanje od mogućnosti da imamo dovoljno energije korišćenjem sopstvenih resursa, odustajanje od solarnih panela na krovovima kuća i fabrika znači odustajanje od unapređenja zdravlja građana i od pripadnosti modernim državama sveta, na štetu sadašnjih, a još više budućih generacija.

Ostajanje na dominantnoj proizvodnji energije iz fosilnih goriva, čije su rezerve ograničene i neobnovljive, napraviće od naše zemlje nezdravo, nebezbedno, nesigurno i izolovano energetsko ostrvo u Evropi. Ostaćemo bez mogućnosti da odgovorimo na bilo kakav energetski poremećaj. Zašto bi to iko od nas poželeo?

Promene, kao što je svetska energetska revolucija, energetska tranzicija i zelena agenda, nose sa sobom otpor i strah. Ipak, otpor i odbijanje ne mogu promeniti realnost u kojoj živimo, u kojoj se svake godine emituje 56 miliona tona ugljen-dioksida. To je zagađen vazduh koji udišemo svakog dana, to su zastarele tehnologije koje koristimo u termokapacitetima... Da li to želimo da ostavimo budućim generacijama? Vlada Srbije ne želi da Srbija ostane na tome, već radi i za generacije koje dolaze.

Projekcije Međunarodne agencije za energetiku ukazuju na 2,5 puta viši rast tražnje za električnom energijom do 2050. godine, koja će biti zadovoljena pre svega iz solarne energije, energije vetra, hidroelektrana, nuklearne energije i prirodnog gasa. Uz rast energetske efikasnosti i stalnu borbu protiv klimatskih promena, buduća energetika biće strukturno, razvojno i klimatski potpuno drugačija od današnje. Naša energetika se trenutno oslanja 1/3 na HE, a 2/3 na ugalj niskog kvaliteta, što za nas predstavlja veliki izazov.

Za razliku od Srbije, koja je tek od 2021. godine krenula da radi na energetskoj tranziciji (donošenjem modernog zakonodavnog okvira), u zemljama EU, ali i SAD i Kini, promene se dešavaju već dve decenije i ogledaju se u smanjenju udela električne energije proizvedene iz uglja, uz istovremeni rast proizvodnje iz drugih čistih, zelenih izvora - OIE.

 

Udeo elkrtrične energije iz OIE



Mogućnosti u oblasti zelene energije i korišćenja obnovljivih izvora su ogromne i donose višestruku korist. Najpre energetsku – jer ćemo brže postati samodovoljni, samim tim nezavisni i stabilni. Zatim ekonomsku – jer je cena proizvodnje energije iz OIE niža, čime se stvara prilika ne samo za dodatne investicije u modernizaciju energetskog sektora, već i za unapređenje privrednog ambijenta u celini, razvoj industrije, rast investicija, tehnološki napredak. Jednako važno je da time sprečavamo dodatnu emisiju štetnih gasova i postavljamo temelje za zdraviju životnu sredinu za buduće generacije.

Promena strukture našeg energetskog miksa znači brži put ka dostizanju cilja, a to je potpuna energetska nezavisnost, odnosno proizvodnja energije iz sopstvenih resursa i kapaciteta, bez potrebe za uvozom. Da bismo dostigli taj cilj, moramo da krenemo u realizaciju strateških planova koji se, pre svega, odnose na nove energetske kapacitete koji za proizvodnju koriste obnovljive izvore.

 

oie




U procesu evrointegracija Srbija je napravila važne korake, a usklađivanje normativnog okvira je samo početak. Suštinski napredak ostvarićemo kada u svim oblastima napravimo konkretne korake u praksi. Ipak, to nije samo pitanje međunarodnih obaveza ili političkih odluka, već je pitanje naše trenutne i buduće bezbednosti i samostalnosti u energetskom, ekonomskom i političkom smislu. Obezbedili smo rekordni privredni rast, po kojem smo pretekli mnoge države članice EU. Lideri smo po broju i vrednosti direktnih stranih investicija u regionu. S obzirom na prirodne resurse, finansijsku stabilnost i mogućnost primene najsavremenijih naučno-tehnoloških dostignuća, ne postoji razlog da ne budemo lider u regionu i u energetici.

Cene proizvodnje električne energije u poslednjih 10 godina iz solarnih elektrana smanjene su za oko sedam puta, a iz vetroelektrana prepolovljene. Sve manji broj zemalja donosi investicione odluke o gradnji novih termoelektrana, a međunarodne finansijske organizacije više neće podržavati projekte koji su direktno ili indirektno povezani sa prljavim, fosilnim gorivima.

Emisija ugljen-dioksida oporezuje se u sve većem broju zemalja i samo je pitanje vremena kad će se to desiti i u Srbiji. Cena taksi u EU danas iznosi oko 95 evra po toni CO2, a samo se može očekivati da će te cene dalje rasti, stvarajući sve veći finansijski pritisak na elektroenergetske sisteme koje se i dalje dominantno oslanjaju na proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva.

Naša energetska budućnost je jasna i jednostavno se može odrediti kroz naučno-tehnološka rešenja i dostignuća najrazvijenijih zemalja sveta. Srbija je u prilici da, koristeći najbolja evropska i svetska iskustva, izabere svoj put energetskog razvoja, prilagođen našem podneblju i resursima kojima raspolažemo i na taj način obezbedi efikasan privredni napredak. Iako smo u višedecenijskom zastoju kada je razvoj novih postrojenja za proizvodnju energije u pitanju, ne samo da postoje svi uslovi da i u Srbiji primenimo nove tehnologije, nego nije kasno da i sami budemo inovativni.

Konačno, ako želimo da Srbija bude deo Evrope, put koji vodi ka tome podrazumeva, kao jedan od važnih  uslova, i usklađivanje sa strateškim pravcima i politikama EU u oblasti energetike, što nedvosmisleno usmerava Srbiju u pravcu zelene agende. Zelena agenda nije kočnica razvoja, već predstavlja potencijalno novi model rasta koji podrazumeva nove investicije, nova radna mesta, tehnološki napredak i pronalaženje ravnoteže između razvoja energetike i privrede s jedne, i zaštite životne sredine s druge strane.

Ne postoji nijedan razlog da se ne iskoristi ovaj trenutak i da se jasnom strategijom konačno ne opredelimo za zdravu, bezbednu, modernu budućnost energetskog sektora, od koje zavisi i privredni razvoj i kvalitet života svih građanki i građana.

Izmenama Zakona o energetici i donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, prvog takvog zakona u Srbiji, koji je usklađen sa poslednjim direktivama EU, unapređen je pravni osnov za energetsku tranziciju – proces koji će Srbiji omogućiti da bude deo globalnog procesa dekarbonizacije i osigurati energetsku samodovoljnost i nezavisnost u oblasti elektroenergetike.

Nakon donošenja Zakona o korišćenju OIE u aprilu 2021, kojem je prethodila široka javna rasprava, usvojene su i sledeće uredbe kojima je omoguće sprovođenje zakonskih  rešenja:

 

  • Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača;
  • Uredba o kvotama za vetroelektrane u sistemu tržišne premije;
  • Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi;
  • Uredba o modelu ugovora o tržišnoj premiji;
  • Uredba o spajanju organizovanih dan unapred i unutardnevnih tržišta električne energije – ZOE.
  • Urađen je i softver za elektronske aukcije za sticanje prava na podsticaje za elektrane na OIE.


Da li ćemo, pored potencijala koje imamo za razvoj novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore (hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana), sebi dozvoliti luksuz da gledamo partikularne interese ili ćemo složno krenuti u razvoj i modernizaciju sektora i učiniti ga pokretačem daljeg privrednog razvoja? Donošenjem zakona, Vlada Srbije se jasno opredelila za napredak.

Pored stranih investitora, i domaće kompanije prepoznaju značaj stabilnosti regulatornog okvira, ne samo za rast investicija u oblasti OIE, već i za unapređenje poslovnog ambijenta u celini. Reformu energetskog sistema prihvata i u njoj aktivno želi da učestvuje veliki broj domaćih i stranih privrednih subjekata koji već posluju i planiraju da prošire poslovanje u Srbiji.

Građani i građanke Srbije takođe prepoznaju značaj korišćenja energije iz OIE kroz postavljanje solarnih panela, što je kroz sistem kupac-proizvođač prvi put uvedeno u pravni sistem Republike Srbije Zakonom o korišćenju OIE. Velika zainteresovanost pokazuje i povećanje svesti građana da kroz zelenu energiju učestvuju u zaštiti životne sredine i energetskoj tranziciji.

U novom investicionom planu, koji obuhvata planirane i potencijalne projekte u oblasti rudarstva i energetike, ukupne vrednosti veće od 35 milijardi evra, OIE čine više od polovine predviđenih novih energetskih kapaciteta.

Kad je reč o hidroelektranama, započeti su pripremni radovi na izgradnji HE „Buk Bijela“ (114,45 megavata) u Republici Srpskoj, a u planu je realizacija više projekata izgradnje reverzibilnih hidroelektrana. Značaj RHE ogleda se ne samo u povećanju ukupno proizvedene energije, već i u stvaranju uslova za integraciju novih kapaciteta iz OIE veće instalisane snage. Najvažniji projekti RHE su „Đerdap 3“ (planiranog kapaciteta 1.800 megavata) i „Bistrica“ (628 megavata).

Zelena agenda nije apstraktan pojam, već naprotiv, to je novi model rasta koji svakom građaninu i građanki ove zemlje treba da omogući kvalitetniji život.

Zato smo stvorili uslove da i građani i komercijalni kupci postanu aktivni učesnici u procesu energetske tranzicije, odnosno da postanu proizvođači zelene energije postavljanjem solarnih panela na pogodnim mestima u dvorištima ili na krovovima domaćinstava, stambenih zajednica i industrijskih objekata.

Svaki objekat na koji se postave solarni paneli je u jednom delu energetski nezavisan, čime se ostvaruje krajnji cilj u energetici, a to je veća energetska bezbednost, odnosno manja potreba za uvozom električne energije, veća sigurnost u snabdevanju, a za domaćinstva i privredu to znači i niže račune.

Izradom strategije razvoja energetike do 2040, sa projekcijama do 2050, i nacionalnog integrisanog plana za klimu i energetiku do 2030, sa projekcijama do 2050. godine, biće utvrđeni ciljevi i dinamika razvoja energetskog sektora u narednim decenijama, što će doprineti svrstavanju Srbije u red zemalja koje teže povećanju OIE u ukupno proizvedenoj električnoj energiji.

Korišćenje OIE u energetskom miksu Srbije znači i korišćenje tehnoloških inovacija na polju elektroenergetike, informaciono-komunikacionih tehnologija, mašinstva i modernizaciju, odnosno i razvoj na novim perspektivnim osnovama preduzeća koja rade u oblasti energetike.

Energetika nije pitanje samo proizvodnje i potrošnje električne energije, već je to pitanje ekonomske i privredne slike jedne države, a energetski kapaciteti su deo kritične infrastrukture bez koje nije moguće planirati i realizovati privredne aktivnosti.

Uspešne društvenoodgovorne kompanije u svetu, pre svega u oblasti industrije, isključivo kupuju energiju proizvedenu iz OIE. Proizvodnja energije iz OIE postaje jedan od odlučujućih faktora kojim se privlače, ali i rukovode investitori. Primera je mnogo, od Nemačke (koja je više nego udvostručila ukupnu instalisanu snagu i to isključivo korišćenjem OIE sa oko 120 gigavata  na više od 250 givata), do skandinavskih zemalja, zatim Španije, Portugalije (pre devet godina povučena i poslednja termoelektrana iz rada).

Izgradnja novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore odvijaće se uporedo sa razvojem prenosne i distributivne elektroenergetske mreže, kako bi razvoj energetskog sektora bio održiv, efikasan, ekonomičan i vodio ka višem stepenu energetske bezbednosti i sigurnosti.

Daljim razvojem sektora OIE i dekarbonizacijom energetskog sektora, Srbija postaje deo globalnih tokova koji podrazumevaju pronalaženje rešenja za klimatski neutralnu proizvodnju energije i očuvanje životne sredine. Svako odlaganje proizvodnje energije iz OIE za Srbiju bi značilo sve veću uvoznu zavisnost.

Energetska tranzicija Srbije biće postepena ali sigurna, održiva i efikasna i u skladu sa utvrđenim energetskim i ekološkim ciljevima.

Ostvarenje cilja energetske nezavisnosti Srbije, kao rezultata korišćenja potencijala OIE kojima raspolažemo, danas je realno i ovu priliku ne smemo da propustimo. 


 

Pismo EPS i EMS.pdf

Pismo partnerima u vezi sa Zakonom o kriscenju OIE.pdf

EUDEL to DPM Law on renewables.pdf

WB EBRD EZ - MRE zajednicki odgovor.pdf

EIB Letter to Deputy Prime Minister.PDF

Udruzenje OIE odgovor na dopis potpredsednic Vlade.pdf

NIS odgovor_transformacija energetskog sektora.pdf

AmCham - MRE.pdf

USAID - MRE odgovor.pdf

CWP Global Dopis ministarstvu energetike.pdf

CEKOR.pdf

Ambasada Kraljevine Belgije odgovor na dopis.pdf

Ambasada Canada odgovor na dopis.pdf

Ambasada Francuske odgovor na dopis.pdf

Ambasada Italije odgovor na dopis.pdf

Ambasada Nemacke odgovor na dopis.pdf

Ambasada USA odgovor na dopis.pdf

Ambasada Velike Britanije odgovor na dopis.pdf