Проф. др Зорана Михајловић

Зорана Михајловић

Проф. др Зорана З. Михајловић рођена je 1970. године у Тузли. Дипломирала је 1993, а докторирала 2001. године на Економском факултету у Београду у области енергетике и економије. Звање ванредног професора и проректора за науку на Универзитету „Џoн Незбит“ стекла је октобра 2011. године, а 2016. именована је за редовног професора на овом универзитету.

Професионалну каријеру започела је у Првој економској школи (1993-1995), а наставила у „Електропривреди Србије – Електроистоку“ (1995-2006). Од 2004. до 2006. године била је саветница потпредседника Владе Републике Србије за енергетику Мирољуба Лабуса, а у том периоду (2004-2005) била је и чланица Управног одбора „Електропривреде Србије“ (ЕПС). Од 2006. до 2010. била је запослена на Аеродрому „Никола Тесла“ као саветник генералног директора за енергетску ефикасност, а од 2010. до 2012. била је саветница за енергетику премијера Републике Српске Милорада Додика. Од 2012. до 2014. године била је гувернерка Србије у ЕБРД.

За министарку енергетике, развоја и заштите животне средине именована је 2012. године, а од 2014. је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. За време њеног мандата у овом министарству у потпуности је завршена изградња друмског Коридора 10, изграђено више од 350 км ауто-путева, обновљено више од 550 км пруга и додатно развијена мрежа аеродрома, која данас обухвата три међународна аеродрома. Од октобра 2020. године је потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике.

Ауторка је и коауторка четири књиге из области енергетике и одрживог развоја. Објавила је више од две стотине радова о проблемима и могућностима српског енергетског сектора.

Председница је Савета СНС-а за енергетику и рударство од 2009. године, потпредседница странке од 2012, а од средине 2016. чланица председништва СНС-а.

У истом мандату именована је за председницу Координационог тела Владе РС за родну равноправност, као и за изасланицу Владе РС за питања сексуалног насиља у конфликтима. Од 2015. координира радом државних органа и невладиног сектора у вези са унапређењем положаја Рома у име Владе РС, а у марту 2017. именована је за председницу Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији (2016-2025).

Председава Заједничком групом Владе РС са задатком дефинисања конкретних мера за унапређење позиције Републике Србије на листи Светске банке о условима пословања (Дуинг бизнис) и Савета страних инветитора. Председница је Координационог тела за подршку праћења реализације пројеката, улагања у реконструкцију и/или изградњу клиничких здравствених центара.

Два пута је бирана за ”Реформатора године” у избору Националне алијансе за локални економски разој (НАЛЕД). Први пут награду је добила 2014. године за свеобухватне реформе у издaвању грађевинских дозвола, а други пут награда ”Реформатор 2016. године” додељена јој је за деценијске реформе у овој области.

Чланица је Саветодавног одбора Светске банке за родну равноправност и развој (World Bank Group's Advisory Council on Gender and Development), који разматра постигнути напредак на глобалном нивоу у области родне равноправности и даје препоруке за даље активности на смањењу јаза између жена и мушкараца и оснаживању жена.

Добитница је међународне награде „Личност године и најминистар за 2018. годину”, која се додељује најуспешнијим личностима у региону.

Чланица је Управног одбора Фонда за развој. Оснивач је НВО Женска влада, чланица је Европског покрета у Србији и организације East West Bridge. Покретач је иницијативе “Упослимо хиљаду жена у руралним подручјима”, коју Координационо тело за родну равноправност реализује у сарадњи са Етно-мрежом и НАЛЕД-ом. Крајем 2019. изабрана је за чланицу Савета послодаваца Економског факултета Универзитета у Београду.

Мајка је једног сина.

Говори енглески језик.