Проф. др Зорана Михајловић

Зорана Михајловић

Проф. др Зорана З. Михајловић рођена je 1970. године у Тузли. Дипломирала је 1993, а докторирала 2001. године на Економском факултету у Београду у области енергетике и економије. На Економском факултету Универзитета у Београду била је у звању научног сарадника. Звање ванредног професора и проректора за науку на Универзитету „Џoн Незбит“ стекла је октобра 2011. године, а 2016. именована је за редовног професора на овом универзитету.

Професионалну каријеру започела је у Првој економској школи (1993-1995), а наставила у „Електропривреди Србије – Електроистоку“ (1995-2006). Од 2004. до 2006. године била је саветница потпредседника Владе Републике Србије за енергетику Мирољуба Лабуса, а у том периоду (2004-2005) била је и чланица Управног одбора „Електропривреде Србије“ (ЕПС). Од 2006. до 2010. била је запослена на Аеродрому „Никола Тесла“ као саветница генералног директора за енергетску ефикасност, а од 2010. до 2012. била је саветница за енергетику премијера Републике Српске Милорада Додика. Од 2012. до 2014. године била је гувернерка Србије у ЕБРД.

Ауторка је и коауторка четири књиге из области енергетике и одрживог развоја. Објавила је више од две стотине радова о проблемима и могућностима српског енергетског сектора. Завршила је специјалистички курс савремене антикорупцијске методологије, за шта поседује сертификат Канадске међународне развојне агенције (CIDA).

Председница је Савета СНС-а за енергетику и рударство од 2009. године, потпредседница странке од 2012, а од средине 2016. чланица Председништва СНС-а.

За министарку енергетике, развоја и заштите животне средине именована је 2012. године, а од 2014. до 2020. била је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. За време њеног мандата у Министарству, завршена је у потпуности изградња друмског Коридора 10, изграђено је око 330 км ауто-путева, обновљено више од 550 км пруга и додатно развијена мрежа аеродрома, која данас обухвата три међународна аеродрома, а вредност свих пројеката у портфолију Министарства износила је 16 милијарди евра. Као резултат спроведених реформи у периоду у којем је водила Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Србија је на Дуинг бизнис листи  Светске банке напредовала са 186. на 9. место у области издавања грађевинских дозвола. Од октобра 2020. године је потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике.

На челу је Координационог тела Владе РС за родну равноправност од његовог формирања 2014. године, а именована је и за изасланицу Владе РС за питања сексуалног насиља у конфликтима. Чланица je Савета Владе РС за сузбијање насиља у породици и копредседница Националне коалиције за окончање дечјих бракова. На челу је Посебне радне групе Владе РС за израду текста Предлога националне стратегије за родну равноправност за период 2021-2023. са Предлогом акционог плана за спровођење Националне стратегије за родну равноправност за период 2021-2025. Од 2018. до 2020. била је чланица Саветодавног одбора Светске банке за родну равноправност и развој, који разматра напредак у области родне равноправности на глобалном нивоу.

Председава Заједничком групом за унапређење позиције Републике Србије на листи Светске банке Дуинг бизнис и заменица je председника Радне групе за спровођење препорука из Беле књигеСавета страних инвеститора.

Председница је Управног одбора и радних група за праћење реализације пројекта и за израду Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период од 2021. до 2030. године, са визијом до 2050. године, у оквиру  пројекта „Даљи развој капацитета за енергетско планирање”, ИПА 2017. На челу је Савета Владе РС за давање предлога и мишљења у вези са радом термоелектрана и заменских капацитета из свих извора енергије до 2050. године и Националне коалиције за смањење енергетског сиромаштва. Поред тога, председава и радним групама Владе РС за имплементацију пројекта Јадар и за праћење активности на реализацији Пројекта изградње објекта енергетске ефикасности на Војномедицинској академији.

Као потпредседница Владе, била је задужена за координацију рада државних органа и невладиног сектора у вези са унапређењем положаја Рома у име Владе РС од 2015. године, а од 2017. до 2021. била је на челу Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији (2016-2025). Председница је Координационог тела за подршку праћења реализације пројеката, улагања у реконструкцију и/или изградњу клиничких здравствених центара.

Два пута је бирана за ”реформатора године” у избору Националне алијансе за локални економски разој (НАЛЕД). Први пут награду је добила 2014. године за свеобухватне реформе у издавању грађевинских дозвола, а други пут награда ”Реформатор 2016. године” додељена јој је за деценијске реформе у овој области.

Добитница је међународне награде „Личност године и најминистар за 2018. годину”, која се додељује најуспешнијим личностима у региону.

Чланица је Управног одбора Фонда за развој. Оснивач је НВО Женска влада, чланица је Европског покрета у Србији и организације East West Bridge и један од оснивача Конгреса српско-америчког пријатељства. Покретач је иницијативе “Упослимо хиљаду жена у руралним подручјима”, коју Координационо тело за родну равноправност реализује у сарадњи са Етно-мрежом и НАЛЕД-ом. Крајем 2019, изабрана је за чланицу Савета послодаваца Економског факултета Универзитета у Београду. У августу 2021. изабрана je за председницу Скупштине Националног нафтног комитета Србије, који је део Светског нафтног савеза.

 

Мајка је једног детета.

Говори енглески језик.