„Енергетска сигурност Србије је приоритет, а њено очување у изузетно изазовним условима захтева добру припремљеност свих производних капацитета, посебно термоелектрана, као и стабилну производњу угља. Улога термоенергетског сектора посебно је значајна у овој историјски неповољној хидролошкој години на Дунаву. Лето је прошло и високе температуре су иза нас, али су дотоци Дунава сада нижи него у августу и крећу се око 1.150 кубних метара у секунди. Због тога наше највеће хидроелектране производе мање од трећине своје просечне производње. Сваки мегават-сат електричне енергије који морамо да обезбедимо на тржишту има и значајне финансијске последице које сноси ЕПС“, истакла је Ђедовић Хандановић.
На састанку у термоелектрани „Никола Тесла А”, директори су информисали министарку да су ремонти система за производњу и допрему угља завршени, док се завршетак ремонтних активности у термоенергетском сектору очекује почетком новембра, јер су прилагођавани лошој хидрологији.
„Имајући у виду да је просечна старост термоелектрана, не рачунајући нови блок у Костолцу, око 50 година, јасно је да је све захтевније обезбедити њихов поуздан рад. Оне су, међутим, темељ сигурности електроенергетског система Србије, а кључ њихове поузданости су редовни ремонти, континуирано одржавање и благовремено отклањање уочених недостатака“, нагласила је министарка.
Говорећи о производњи угља, Ђедовић Хандановић је истакла да је надокнађен заостатак из првог дела године и да је производња сада на нивоу планираних вредности. Она је и подсетила да је због неповољних услова на Дунаву месецима био успорен транспорт угља, који се користи за побољшање квалитета и повећање топлотне моћи колубарског угља. То је важно како би највећи производни капацитети у Обреновцу могли да раде максималним могућим капацитетом.
„Залихе угља на депонијама термоелектрана достигле су око 1,93 милиона тона и приближавају се циљу од два милиона тона. То представља важан ослонац за стабилну производњу електричне енергије током зиме. Наставак стабилне производње угља и даље повећање залиха остају међу нашим приоритетима, јер поуздан рад термоелектрана зависи и од сигурног снабдевања овим енергентом. У томе ће значајну улогу имати и нова рударска опрема која је почела с радом на „Радљеву“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Када је реч о грејању, ЕПС-ова топификациона постројења су спремна за грејање Обреновца, Костолца и Пожаревца.
„Будући да лазаревачко насеље Велики Црљени нема алтернативно грејање, од јуче је у погону и један котао термоелектране „Колубара”. То је најстарија термоелектрана и претходних девет месеци није радила, али сада је она једини избор. Србија иде путем енергетске транзиције и смањења емисија штетних гасова и то се не доводи у питање, али не можемо одлуке доносити преко ноћи и не можемо током зиме оставити људе без грејања”, изјавила је она.
Министарка је посебно истакла значај улагања у запослене, нагласивши да су људи један од кључних предуслова за стабилно функционисање компаније и поуздан рад електроенергетског система.
„У последње три године „Електропривреда Србије” запослила је 2.913 радника, од којих је 2.026 претходно било ангажовано преко компаније „Протент“. Само у овој години из „Протента” су у ЕПС прешла 854 радника, док је за 2027. планиран пријем више од 1.900 радника, чиме јасно показујемо да је наш циљ да сви који непосредно учествују у производњи угља и електричне енергије буду запослени у ЕПС-у. Наравно у највећој енергетској компанији у Србији отворена су врата и за нове генерације инжењера и радника, којих је у последње три године запослено два пута више него у периду 2020-2023. У исто време, унапређен је и положај запослених кроз континуирани раст плата које су ове године повећане за 10 одсто и које ће од 1. јануара 2027. бити додатно повећане. Наставићемо и тренд јачања кадровског капацитета и тренд јачања материјалног положаја запослених”, закључила је Ђедовић Хандановић.