Ђедовић Хандановић на Универзитету Бокони- Раст тражње за енергијом захтева нове производне капацитете

„Енергетску транзицију не можемо посматрати одвојено од енергетске безбедности и економског развоја. Када бисмо зарад виших циљева одједном угасили све термоелектране, суочили бисмо се с кризом великих размера – милиони људи остали би без електричне и топлотне енергије док би угрозили основне функције привреде, здравства, образовања и свакодневног живота грађана. Због тога Србија има амбициозан и реалан дугорочан план за декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године за који нам је потребна базна енергија, и важно је што смо укидањем мораторијума на изградњу нуклеарних електрана прошле године отворили могућност да разматрамо и нуклеарну енергију у будућности у нашем енергетском миксу”, рекла је она током међународне конференције у Милану.

Ђедовић Хандановић је учествујући на панелу „Од транзиције до трансформације: Будућност глобалне енергетике” са Рафаелом Марианом Гросијем, генералним директором Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) говорила о растућим потребама за електричном енергијом у свету.

„Велики део младих данас користи алате вештачке интелигенције у свакодневном животу, а коришћење тих алата захтева велике количине електричне енергије. Дата центри су потрошили око 1,5% електричне енергије на светском нивоу и очекује се да се ови захтеви удвостручите до 2030. године. Наш дата центар у Крагујевцу је највећи на Западном Балкану и захтева око 0,35% укупне потрошње електричне енергије у Србији, а ускоро ћемо имати и највећи суперкомпјутер у Југоисточној Европи.  Морамо да размишљамо о томе из којих извора долази та енергија, колико нас кошта да је произведемо и да ли ћемо је имати довољно уколико не будемо убрзано градили нове капацитете, посебно ако желимо да нам постројења и привреда раде на чисту енергију", навела је министарка.

Министарка је нагласила да су предвиђена улагања у развој енергетског сектора у Србији око 15 милијарди евра у наредних 10 до 15 година како би енергетски сектор могао несметано да настави да испоручује електричну енергију за грађане, привреду и подржава даљи економски развој. Истакла је да Србија има осам интеконекција на преносном систему и да ће наставити са улагањима и изградњом енергетских коридора.

„Уз производне капацитете за стабилност напајања биће нам потребна јача преносна мрежа и ми се повезујемо и јачамо преносне капацитете са суседним земљама Мађарском, Босном и Херцеговином, Румунијом и Црном Гором", рекла је она.

Током посете Универзитету Бокони Ђедовић Хандановић се састала са ректором Универзитета Франческом Биларијем и Антонелом Кару, деканом за развој и односе са алумни заједницом с којима је разговарала о потенцијалима за развој сарадње између ове образовне установе и Србије.

„Бокони има неке од међународно најпризнатијих мастер програма на свету и могућност да се такви програми отворе и у нашој земљи би била добра за прилика за све наше студенте, да могу да стекну диплому једног од светски признатих факултета у својој земљи. То би обогатило избор образовних програма, а свакако је добро да имамо више могућности и да своје мастер програме код нас имају и светски универзитети. Наравно поштујући све међународне стандарде високошколског образовања“, навела је Ђедовић Хандановић

Министарка је нагласила је Србија централна земља Западног Балкана и да има потенцијал да постане академски центар региона.

„Драго ми је да сам као некадашњи студент овог факултета имала прилику да са ректором и руководством разговарам о отварању Бокони алумни центра у Београду, који би окупио некадашње студенте из нашег региона, нудио различите садржаје и курсеве и практично озваничио већ постојећу мрежу", закључила је министарка.