Ђедовић Хандановић на Београдском енергетском форуму: Србија испунила предуслове за спајање тржишта електричне енергије са ЕУ тржиштем

Министарка је истакла да Србија није зауставила реформе након похвала које је претходних година добила за постигнуте резултате, већ је наставила да спроводи активности у циљу јачања енергетског сектора и законодавног оквира.

„Србија је прва у региону усвојила измене и допуне Закона о енергетици којим се у наше законодавство преносе кључне одредбе европског Пакета за чисту енергију “ рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да су усвајањем кључних подзаконских аката створени услови за техничко спајање тржишта електричне енергије Србије са тржиштима ЕУ и земаља уговорних страна Енергетске заједнице, што ће, како је истакла, бити историјски тренутак за нашу земљу.

„У наредних месец и по дана очекујем да усвојимо подзаконска акта чиме ћемо испунити све предуслове за спајање са тржиштем електричне енергије са ЕУ. Након тога део посла треба да ураде европски партнери у оквиру својих надлежности АЦЕР и ЕНТСОЕ пре свега, чиме и почиње технички процес спајања нашег тржишта које по правилу траје 18 месеци. То ће бити историјски догађај за нашу земљу у смислу користи за грађане и привреду”, рекла је министарка.

Осврнула се и на успехе у гасном сектору, међу којима је сертификација „Транспортгаса“ као независног оператора транспортног система, као и добре оцене које је Србија добила у најновијем извештају Енергетске заједнице у којем је Србија има лидерску позицију у сектору електроенергетике и обновљивих извора енергије.

Министарка је нагласила да ЕПС ове године проширује свој зелени портфолио за додатних 76 МW из енергије ветра и сунца, а да су у току припреме за изградњу соларних електрана снаге 1000 МW са 200 МW батерија, у сарадњи са партнерима из САД-а и Републике Кореје. У протекле две године капацитети из ОИЕ у Србији повећани су за 83%, а цилј је да до 2030. године 45% електричне енергије долази из обновљивих извора.

Говорећи о инвестиционом циклусу, Ђедовић Хандановић је навела да је у току ажурирање Полазних основа плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности којим су предвиђена улагања у модернизацију и изградњу енергетске инфраструктуре у наредних 10 година бити између 14-15 милијарди евра.

“Потребна су нам улагања да наставимо развој енергетског сектора, да стимулишемо енергетске компаније да реализују те инвестиције, где ће држава у неким случајевима морати да помогне, а морамо да наставимо да стимулишемо и приватни сектор.  Према листи капиталних и развојних пројеката које је ћемо представити до краја маја, процене су да ће нам бити неопходна улагања од око 7 милијарди евра у ОИЕ и хидро сектор, 2,5 милијарде евра у термо капацитете и гасне електране, више од 2 милијарде евра у преносну и дистрибутивну мрежу и 1,8 милијарди евра у сектор гаса и нафте” рекла је она.

Министарка је посебно истакла значај регионалне повезаности, најављујући почетак изградње треће секције Трансбалканског коридора и Панонског коридора са Мађарском, као и гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом.

„Ускоро почиње и изградња треће секције прве фазе Трансбалканског коридора, који је витални део будућих транзита електричне енергије преко територије Републике Србије и којим ће се обезбедити боље повезивање нашег тржишта електричне енергије са Босном И Херзеговином, Црном Гором, Италијом и остатком Европе, као и сигурније снабдевање наших потрошача. Све што радимо у енергетском сектору – од закона до капиталних инвестиција има јасан циљ - већу сигурност снабдевања, бољу повезаност са суседима и убрзану транзицију ка одрживој енергетици“ закључила је министарка.