“Стратегију правимо уз подршку Рударско-геолошког факултета. У току је процес који се односи на јавну расправу и прекограничне консултације. Документ је рађен по моделу стратегија европских земаља, желимо да рударска индустрија буде развијена као што је, на пример, у скандинавским земљама. Користили смо и пример Пољске која је најсличнија нама по питању производње угља и бакра”, каже Иван Јанковић, помоћник министарке рударства и енергетике за геологију и рударство.
Предвиђена је и активна улога државе кроз различите моделе уговарања, који осигуравају да користи од експлоатације остану у Србији. За то је неопходна измена постојећег законодавног оквира, чиме ће се створити правни основ за нови модел управљања ресурсима – модел у којем је држава активан актер, а не пасивни посматрач.
“Није тачно да је стратегија рађена по налогу и жељи страних корпорација, већ искључиво у интересу Републике Србије. Такође, оно што је препознато у стратегији јесте и обезбеђивање неопходних кадрова. Данас смо сведоци да имамо итекако смањен број уписаних студената на факултетима, посебно на Рударском геолошком факултету, што је утицај негативне медијске кампање које су се водиле у претходном периоду” истиче Јанковић.
Рударство и енергетика представљају темељ модерног развоја. Србија има све предуслове да буде не само енергетски стабилна, већ и препозната као поуздан партнер Европе у области чисте енергије и критичних сировина. Уверени смо да ћемо, уз доследно спровођење наших стратегија и планова и уз активно учешће свих релевантних актера, овај потенцијал у наредним годинама претворити у опипљиве резултате – у корист наше привреде, грађана и животне средине.
Подсећамо да Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области – последња Стратегија управљања минералним ресурсима припремана је 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини. Овим документом први пут се успоставља дугорочни и свеобухватни оквир за управљање ресурсима од националног значаја.
Зарад потпуне транспарентности, јавна расправа продужена је за више од месец дана. На тај начин омогућено је да сви заинтересовани – институције, привреда, стручна и научна јавност, као и грађани – имају довољно времена да доставе своје коментаре, предлоге и сугестије. Овакав вид расправе представља кључни демократски инструмент који осигурава да коначни текст стратегије буде резултат инклузивног процеса, утемељеног на стручности, дијалогу и јавном интересу.
Поред индустријских руда као што су бакар и угаљ, Стратегија посебно наглашава значај неметаличних сировина – грађевинског камена, шљунка, песка, глине и сличних ресурса, као и других геолошких ресурса, попут подземних вода. Управо ове сировине представљају основу за развој инфраструктуре, грађевинског сектора и поуздано снабдевање становништва и привреде водом. На тај начин, рударство се позиционира као сектор са снажном економском и друштвеном улогом, која далеко превазилази оквире енергетике и тешке индустрије.