Ђедовић Хандановић са Конрад и Милером о развојној помоћи Владе СР Немачке енергетском сектору Србије

Ђедовић Хандановић је истакла значај климатског партнерства са Немачком и захвалила на доследној подршци коју та земља пружа Србији у модернизацији енергетског сектора.

„Захвални смо немачкој влади и развојној банци KfW на континуираној подршци у различитим подсекторима енергетике, од даљинског грејања и енергетске ефикасности, до развоја нових капацитета из обновљивих извора енергије. Србија и Немачка имају конструктиван и интензиван дијалог који даје конкретне резултате, у складу са нашим амбицијама и реформским циљевима у енергетици и у наредном периоду планирамо продубљивање сарадње кроз нове пројекте”, рекла је министарка.

Министарка је истакла успешну сарадњу са KfW-ом у изградњи нових топлана на биомасу и увођењу обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања.

„Изградили смо четири потпуно нове топлане на биомасу и настављамо другу фазу у којој ће се у наредним годинама у Пријепољу, Новом Пазару, Нишу, Рачи, Врању и Мајданпеку уградити нови котлови у топлане. Такође, до краја године планирамо да закључимо споразум о увођењу ОИЕ у топланама широм земље, коришћењем соларне технологије и топлотних пумпи, укупне вредности 60 милиона евра, од чега би 20 милиона била донација захваљујући подршци KfW-а“, рекла је она.

Указала да је приводе крају радови на изградњи ветропарка на старим рударским одлагалиштима у Костолцу, капацитета 66 МW.

„Свих 20 стубова првог ЕПС-овог ветропарка већ је монтирано, као и 95 одсто кабловске мреже. У овој години добићемо прве зелене мегавате из овог ветропарка који показује опредељење Србије да развија нове капацитете из ОИЕ. Ово је један од најважнијих пројеката који се реализује са KfW -ом због доприноса декарбонизацији и смањивању зависности од фосилних горива”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да је енергетска санација зграде Војномедицинске академије један од важнијих пројеката који се реализује са KfW-ом.

„Енергетска санација Војномедицинске академије допринеће смањењу енергетских и финансијских трошкова као и повећању комфора рада и боравка за лекаре и пацијенте. Прва фаза пројекта је у току у којој се усаглашавају мере енергетске санације попут унапређења система за грејање и хлађење, санације конструкције објекта, крова на нижим деловима објекта и коришћења соларне енергије. Завршетак тендерске процедуре очекујемо до краја године, а почетак радова следеће године који ће допринети смањењу емисије штетних гасова за 35 одсто у овој болници“, рекла је министарка.

Амбасадорка СР Немачке Анке Конрад истакла је дуготрајну подршку те земље Србији у процесу енергетске транзиције.

„Током протеклих 25 година, Немачка је кроз развојну сарадњу определила око пет милијарди евра подршке сектору енергетике у Србији. Радује нас што је Србија посвећена циљу постизања климатске неутралности до 2050. године. Спремни смо да подржимо ваше планове у процесу декарбонизације и желимо да додатно унапредимо сарадњу, као и да заједнички идентификујемо нове пројекте“, рекла је Конрад.

Директор Немачке развојне банке (KfW) за југозападну Европу и Турску Клаус Милер истакао је интересовање те банке за укључивање у програм подршке унапређења енергетске ефикасности у стамбеним зградама у Србији.

Указао је да постоји опредељење банке за подршку Србији у развоју и интеграцији водоничних технологија које у Европској унији добијају све више на значају.