Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас приликом 103. заседања Мешовите српско-румунске комисије за Ђердап у Београду да две земље развијају важне пројекте који ће допринети већој енергетској сигурности.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас приликом 103. заседања Мешовите српско-румунске комисије за Ђердап у Београду да две земље развијају важне пројекте који ће допринети већој енергетској сигурности.
„Веома је важно што у оквиру Мешовите комисије, која већ више деценија успешно ради, градимо мостове поверења, стабилности и конкретног партнерства између наших држава. Посебно ми је драго да смо у мандату овог Министарства поново успоставили континуитет заседања и за две године одржали четири заседања, што раније није био случај. Решавање практичних питања дуж заједничке границе и промовисањем регионалне сарадње у области инфраструктуре, саобраћаја, заштите животне средине и енергетике важно је како бисмо развили простор за стратешки дијалог и конкретне иницијативе”, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да је Србија према извештајима Енергетске заједнице лидер у региону у секторима електроенергетике и обновљивих извора енергије две узастопне године, као и да рад Мешовите комисије може допринети проширењу билатералне сарадње на суштинске пројекте у енергетици.
„Србија је повећала инсталисане капацитете из обновљивих извора за 85 одсто у последње две године, сада је у реализацији још 2,5 гигавата нових пројеката зелене енергије из јавних и приватних средстава, а више зелене енергије захтева боље балансирање и складиштење енергије. Потенцијални пројекат РХЕ Ђердап 3 је јако важан за енергетску стабилност, складиштење енергије и већу интеграцију обновљивих извора енергије. Сматрам да рад ове комисије може да се прошири на будуће иницијативе, да буде платформа на којој ћемо моћи да разговарамо о новим пројектима и техничким решењима. Надамо се и посети будућег министра енергетике Румуније Србији како бисмо разговорали о обострано корисним пројектима за обе земље”, рекла је она.
Истакла је да ће планирани гасовод Србија-Румунија додатно диверсификовати снабдевање, интеграцију са регионалним и европским тржиштем, као и за отпорност на енергетске кризе.
„Гасним повезивањем са Румунијом створићемо услове за већу диверсификацију извора гаса, а већ смо потписали споразуме о сарадњи који треба да се реализују у наредном периоду”, рекла је министарка.
Министарка је поручила да Србија остаје поуздан и отворен партнер, спреман на стратешку сарадњу са Румунијом у циљу јачања регионалне енергетске сигурности и убрзања зелене транзиције.
Амбасадорка Румуније у Србији Силвија Давидоју истакла је да су дијалог и сарадња у области енергетике најплоднији и најдинамићнији сектор у билатералној сарадњу две земље.
„Тежиште у нашим билатералним односима је на енергетици. Драго ми је да је комисија поново успоставила радни ритам заседања, надам се да ћемо обновити дијалог и када се формира нова Влада у Румунији”, рекла је амбасадорка.