Ђедовић Хандановић са ЕУ: Сигурност снабдевања и нови енергетски пројекти у фокусу

Министарка је истакла посвећеност диверсификацији извора и праваца снабдевања гасом и нафтом ради јачања енегетске сигурности.

„ЕУ је наш најзначајнији партнер у многим пољима. У претходне три године смо остварили значајан напредак у реформама енегетског сектора и усклађивању са прописима Европске уније уз преношење пакета за електричну енергију и усвајање Закона о гасу, нафти и обавезним резервама крајем прошле године. Диверсификовали смо снабдевање гасом изградњом интерконекције Србија-Бугарска преко које добијамо гас из Азербејџана. Алтернативе за снабдевање су нам важне ради сигурности у случају поремаћаја, наш основни циљ је да имамо довољно енергената и стабилно снабдевање уз цене које могу да приуште наши грађани и које успевамо да држимо под контролом“, навела је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да се припрема изградња гасних интерконектора са Северном Македонијом и Румунијом, као и да је основано ново предузеће „Гас инфраструктура“ које је надлежно за изградњу пројеката у гасном сектору као и управљање гасном инфраструктуром.

„Добро напредују припреме изградње интерконектора са Северном Македонијом, како би што пре био у функцији. Радове ћемо започети у рану јесен, а за целу деоницу од границе преко Врања, Лесковца до Орљана смо обезбедили финансирање из сопствених средстава. Са Румунијом ћемо ојачати снабдевање са источног коридора изградњом интерконектора и гасовода којима ћемо се повезати са подземним складиштима гаса. Гасоводи које планирамо биће прилагођени и за транспорт водоника“, рекла је министарка.

Према њеним речима проширењем подземног складишта гаса Банатски Двор и изградњом новог подземног складишта гаса Тилва, које би било капацитета 300 милиона кубика, капацитети за складиштење гаса у Србији ће се повећати на милијарду кубика.

„Дугорочно нам је циљ да имамо две милијарде кубика у складишном простору за гас, како бисмо бар половину наше потрошње могли да ускладиштимо у Србији. Са Светском банком разговарамо о ширем пројекту за јачање и изградњу унутрашње гасне инфраструктуре уз улагање од милијарду евра које је важно и за диверсификацију.

Важна нам је и подршка ЕУ за развој и изградњу унутрашње гасне инфраструктуре који су предуслов за даљу диверсификацију извора и праваца снабдевања гасом“, навела је она.

Министарка је подсетила да је Србија прва у региону испунила све предуслове за спајање са тржиштем електричне енергије у ЕУ.

„Очекујемо верификацију од европских институција што је пре могуће, јер смо испунили све што је било потребно са наше стране да спојимо наше тржиште електричне енергије са истим у ЕУ, што је важно и за земље чланице због размене електричне енергије која иде преко Србије и која је важна за стабилност снабдевања и све регионалне оператере преносног система“, рекла је она.

Ђедовић Хандановић је нагласила да држава надгледа цене нафтних деривата, да су на снази конкретне мере којима су стабилизоване цене, као и да ће се доносити нове мере како би цене остале разумне и снабдевање поуздано, упркос томе што на берзама цене непрестано расту.

„Санкције НИС-у су велики изазов, посебно у ситуацији када је свет у нафтној кризи због сукоба на Блиском истоку. За нас је од круцијалне важности да рафинерија настави да ради да бисмо имали стабилно снабдевање. Повећали смо државне резерве деривата и имамо их за близу 80 дана просечне летње потрошње. Многе компаније из региона купују од НИС-а, он је повећао производњу и за сада је снабдевање стабилно. Међутим јако је важно је да се што пре заврше преговори око власништва како би НИС био скинут са листе санкција. Очекујемо повратну информацију од Мађарске на тему међудржавног споразума, а упоредо они преговарају са руском страном о промени власништва, за шта је рок 22. мај, који је дефинисала америчка Канцеларија за контролу имовине. Србија је подржала захтев НИС-а  за продужење лиценце за рад и после 17. априла када тренутна истиче“, заклључила је Ђедовић Хандановић.

У раду радне групе су учествовали амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат, Кристина Лобило Бореро, директор Директората за енергетику, представници Европске комисије и делегације ЕУ у Србији. Амбасадор Бекерат је навео да је радна група одличан формат за разговоре о сарадњи Србије и ЕУ.

„Енергетика је и због геополитичке ситуације у фокусу свуда и важно је да разговарамо како ЕУ може да подржи напоре Србије да настави са стабилним снабдевањем и диверсификацијом извора и праваца снабдевања нафтом и гасом. Енергетика је једно од поља где је остварен конкретан и видљив напредак у реформама“, рекао је он.