Отворени 23. сусрети топлана и стручно-научна конференција ТОПС 2025 на Златибору

„Усвајањем Интегрисаног националног енергетског и климатског плана до 2030. године и нове Стратегије развоја енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050, показујемо да бринемо и о нашим топланама, односно одакле и из којих енергената добијамо топлотну енергију и колико је ефикасно трошимо. Као један од најважнијих приоритета у стратешким документима дефинисали смо интензивно увођење обновљивих извора енергије (ОИЕ) и топлотних пумпи у производњи топлотне енергије у системима даљинског грејања. До 2040. године очекујемо излазак из мазута и угља, као и интензиван раст удела дрвне биомасе, топлотних пумпи и соларне енергије”, рекла је помоћница министарке рударства и енергетике за енергетску ефикасност и климатске промене Маја Вукадиновић.

Указала је да се ради на увођењу ОИЕ у системе даљинског грејања у десет градова и општина, уз укупна улагања од 40,5 милиона евра. „Реализацијом свих планираних пројеката производња топлотне енергије из ОИЕ у Србији биће удвостручена, уз значајно повећање енергетске ефикасности и смањење емисије угљен-диоксида“, рекла је она.

Вукадиновић је рекла да се у сарадњи са Немачком развојном банком (КфW) реализује рехабилитација система даљинског грејања укупне вредности 32 милиона евра.

„Тиме доприносимо ефикаснијем и стабилнијем грејању и смањењу емисије штетних гасова у Београду, Бору, Јагодини, Лесковцу, Неготину, Нишу и Сенти. Током претходне четири фазе модернизовани су системи даљинског грејања у 23 топлане широм земље”, рекла је помоћница министарке.

Помоћница министарке је рекла да се ради на изградњи соларно-термалне електране у Новом Саду, који је један од иновативнијих пројеката у Србији.

„Соларно термална електрана у Новом Саду ће бити највеће складиште топлотне енергије у свету. Интеграција соларне електране и топлотне пумпе која користи топлоту реке Дунав биће прекретница која ће показати пут којим могу ићи и други градови и општине у Србији. Топлотна енергија произведена на одржив начин покриваће више од 30 одсто потреба Новог Сада за грејањем”, рекла је она.

Директор Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, Милан Мацура, захвалио се представницима топлана на успешно завршеној грејној сезони.

Том приликом пожелео им је успешне ремонте и квалитетне припреме за наредну сезону, истичући да, у изазовним временима за енергетику и системе даљинског грејања, морамо размишљати не само о томе како производимо електричну енергију, већ и топлотну.

„Ако желимо одрживу и чистију енергетику, неопходно је да улажемо и у системе даљинског грејања. У току су пројекти у овој области укупне вредности око 300 милиона евра“, рекао је Мацура.