Према Реформској агенди ЕУ ће кроз бесповратна средства подржати реформске мере у сектору енергетике са 292 милиона евра до краја 2026. године. Србија је испунила све реформске мере из електроенергетског сектора које су биле предвиђене до краја 2024. године и пренела директиве из Трећег енергетског пакета за гас и електричну енергију у свој законадавни оквир.
„Прешли смо дугачак пут и након корака које треба да предузму европске институције, моћи ћемо и да спојимо наше тржиште са тржиштем електричне енергије ЕУ. До краја јуна ћемо заокружити законодавни оквир и Србија ће бити прва земља која ће се енергетски умрежити са ЕУ, пре званичног чланства у Унији. То не би било могуће без проактивности са наше стране и техничке и експертске подршке из ЕУ. Као што постоје европски саобраћајни коридори, тако постоје и енергетски и спајање тржишта ће бити прекретница за нас која ће додатно допринети сигурности снабдевања грађана и привреде“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је подсетила да је гасна интерконекција Србија-Бугарска потпуно функционална и да су током претходне грејне сезоне повећане испоруке гаса из Азербејџана. Она је навела да напредују припреме за изградњу нових гасних интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом, које ће додатно диверсификовати снабдевање гасом.
„За гасну интерконекцију Србија-Северна Македонија очекујемо да се ускоро заврши Студија изводљивости, коју финансира ЕУ, док ми паралелно градимо унутрашњу гасну инфраструктуру од Врања до границе, која је неопходна да би интерконектор био у пуној функцији када га изградимо. Експертски тимови гасних компанија из Србије и Румуније су у комуникацији како би се усагласили технички детаљи око гасне интерконекције Србија-Румунија, а са обе стране су обезбеђена финансијска средства за изградњу. Овај интеконектор нам је важан и за гасификацију једног дела источне Србије“, навела је она.
Министарка је подсетила да је после 11 година сертификован „Транспортгас” као независни оператер система, што је похвалила и Енергетска заједница.
„Сертификација је корак који показује да смо на добром путу, а упоредно је развијена платформа која повећава кокурентност тржишта, док даље отварање тржишта природног гаса очекујемо када се стекну технички услови у смислу постављања неопходне опреме чија је уградња у току“, рекла је министарка.
Говорећи о таксама за угљеник, министарка је навела да Србија спроводи анализе и да је потребно више времена за дефинисање адекватног модела за опорезивање CO2.
„Сматрамо да предложена ЕУ регулатива може да се прилагоди и модификује на корист свих, када је у питању овај регион. Србија је завршила и успоставила систем за мерење емисија CO2, што је предуслов за увођење опорезивања. Сада завршавамо анализе како би увођење ове накнаде утицало на различите индустрије и наш предлог ћемо представити Енергетској заједници“, навела је она.