Помоћница министарке рударства и енергетике за енергетску ефикасност и климатске промене, Маја Вукадиновић, учествовала је на догађају Светске банке „High-Level Knowledge Exchange Events“ у Анталији у Турској на коме је истакла да повећање коришћења обновљивих извора енергије (ОИЕ) и енергетске ефикасности захтева сарадњу засновану на три кључна стуба.
Вукадиновић на панелу Светске банке у Анталији: ОИЕ, регионално повезивање и унапређење енергетске ефикасности три стуба енергетске транзиције
18. јун 2025.
„Прво, већи капацитети за балансирање су неопходни како би се омогућила интеграција обновљивих извора попут ветра и Сунца, с обзиром на то да планирамо да до 2030. године интегришемо 3,5 GW нових капацитета. За Србију, изградња РХЕ Бистрица представља приоритет. Овај пројекат ће обезбедити флексибилне капацитете који стабилизују електроенергетску мрежу, складиште вишак зелене енергије и доприносе енергетској безбедности региона. То није само улагање у инфраструктуру, већ стратешки корак ка отпорном и декарбонизованом енергетском систему”, рекла је она.
Додала је да се ради на повезивању тржишта и регионалним улагањима у преносну инфраструктуру.
„Трансбалкански електроенергетски коридор је велики пројекат који омогућава прекограничне токове електричне енергије и који ће нас повезати са Румунијом, БиХ и Црном Гором, а до 2028. и са Италијом. Србија има осам суседа и интерконекција и уз одговарајућа улагања можемо постати енергетско чвориште југоисточне Европе. Градићемо и Панонски коридор како бисмо ојачали размену електричне енергије са Мађарском, са којом, заједно са Словенијом, формирали регионалну берзу електричне енергије”, рекла је Вукадиновић.
Помоћница министарке је указала да је једнако важно смањење потрошње енергије кроз унапређење енергетске ефикасности.
„Ово је најбржи и најисплативији начин да смањимо емисије и трошкове, и да повећамо енергетску безбедност. Било да је реч о реновирању јавних зграда, подстицајима за домаћинства, активни купци или увођење минималних стандарда перформанси, улагање у енергетску ефикасност смањује укупну потражњу коју постављамо пред наше енергетске системе”, рекла је она.
Вукадиновић је истакла да Влада Србије подржава одлагање примене Механизма прекограничног усклађивања цене угљеника (CBAM) за најмање годину дана како би се омогућило спровођење детаљније процене његовог утицаја. „Верујемо да су очекиване користи од интеграције тржишта електричне енергије знатно веће од потенцијалних последица непримене CBAM-а на електричну енергију у ЕУ”, закључила је она.
На панелу су учествовали Зафер Демирџан, заменик министра енергетике и природних ресурса Турске, Каролина Новак, државна секретарка Министарства енергетике Молдавије и Лаура Вецвагаре, шефица за инфраструктуру за Блиски исток, Централну Азију и Турску при Међународној финансијској корпорацији (IFC).
