Јанковић на отварању 12. Међународне конференције „Угаљ и критични минерали“

Јанковић је истакао да држава усвајањем стратешких докумената показује опредељење за одрживо рударство, као и рационално, ефикасно и одговорно управљање природним ресурсима.

„Завршено је више докумената који усмеравају развој енергетике и рударства, као што су Интегрисани национални енергетски и климатски план, Стратегија развоја енергетике и Акциони план праведне транзиције и други. Паралелно са тим, успешно је спроведен процес израде Стратегије управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије за период 2025–2040. године, са пројекцијом до 2050. године, као и Стратешке процене утицаја на животну средину”, рекао је помоћник министарке и додао да су документи припремљени спровођењем свих законом прописаних корака, од јавних консултација и јавне расправе до прекограничних консултација са суседним државама.

„Комплетан процес израде завршен је у року од годину дана, у потпуности транспарентно и инклузивно, уз активно учешће свих релевантних институција, организација и заинтересоване јавности. У њима је предвиђено да се експлоатација минералних сировина може спроводити само на начин који обезбеђује дугорочну доступност ресурса, минималан утицај на животну средину и највише стандарде безбедности и здравља на раду”, рекао је Јанковић.

Истакао је да се у наредном периоду очекује спровођење процедуре на Влади и у Народној скупштини, као и израда Акционог плана за спровођење Стратегије, којим ће се конкретизовати мере, активности и рокови.  „Затим ће се приступити припреми новог Закона о рударству и геолошким истраживањима, као и пратећих подзаконских аката, чиме ће бити заокружен регулаторни и институционални оквир за развој сектора у наредним деценијама”, рекао је он.

Помоћник министарке је изразио захвалност тиму Рударско-геолошког факултета који је знањем и стручном подршком дао велики допринос поменутим процесима. „Факултет је годинама не само расадник стручњака, већ и поуздан партнер државе у дефинисању стратешких докумената, развоју нормативног оквира и унапређењу техничких и инжењерских знања која чине темељ нашег рударства”, рекао је Јанковић.

Указао је да више од 30.000 запослених ради у сектору рударства који учествује са око три одсто у бруто домаћем производу (БДП), док удео у индустријској производњи достиже више од пет одсто, уз стабилан раст производње у последњим годинама. „Посебно место у рударском сектору заузима производња угља, која остаје један од стубова енергетског система Србије”, рекао је он.

Јанковић је рекао да су компаније Serbia Zijin Copper и Serbia Zijin Mining у претходним годинама реализовале један од највећих инвестиционих циклуса у историји српског рударства, што је резултирало технолошком модернизацијом процеса производње, отварањем нових рудних тела, повећањем запослености и значајним приходима за локалне заједнице и државни буџет.

„Ове активности представљају пример успешне примене савремених технолошких и еколошких стандарда, као и добру основу за даљу сарадњу у области критичних и стратешких минерала”, закључио је Јанковић.