Ђедовић Хандановић са Мисијом ММФ-а

Министарка је рекла да ће рафинерија нафте у Панчеву наставити да ради у наредних готово месец дана, као и да Србија има залихе нафте и нафтних деривата које су довољне за стабилност тржишта.

„Рафинерија нафте у Панчеву ће наставити несметано да ради до 25. новембра. Настављамо да пратимо ситуацију на тржишту. Наша складишта обавезних и робних резерви су пуна као и НИС-ова како би се спречили било какви поремећаји на тржишту”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према речима министарке, ситуацију додатно усложњавају санкције нафтној компанији Лукоил, која послује у Србији и која има лиценцу за редовно пословање до 21. новембра текуће године, као и пожар у МОЛ-овој рафинерији у Мађарској.

„Свакодневно разговарамо са нафтним компанијама које су присутне на нашем тржишту, о стању на тржишту, изазовима и сигурности снабдевања. Повећавамо увоз нафтних деривата, иако имамо разна ограничења за транспорт и логистику деривата. Такође, НИС ће повећати количине за снабдевање мањих пумпи, као једну од мера равномерног снабдевања, али преузимамо и друге мере“, навела је министарка.

Министарка је рекла да су у току преговори о дугорочном уговору о снабдевању природним гасом из Руске Федерације, као и да неће бити поремећаја у снабдевању.

„Безбедни смо што се тиче снабдевања природним гасом током ове грејне сезоне, јер смо на време напунили наше складиште и наставили да складиштимо гас у Мађарској, сада имамо ускладиштених око 534 милиона кубика гаса. Радимо и на проширењу подземног складишта гаса Банатски Двор, тако да ће наредне године минимални капацитет складиштења у Србији бити 750 милиона метара кубних гаса. Уједно настављамо да диверсификујемо правце снабдевања и градимо нове интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом. Србија неће бити без гаса, топлане ће имати довољно енергената, имамо 67.000 тона мазута у државном власништву, а у ЕПС-у има 57.000 тона, док  настављамо да преговарамо о дугорочном гасном аранжману са Гаспромом”, навела је она.

Ђедовић Хандановић је навела да приоритети у плану инвестиција остају повећање производних капацитета, пре свега из обновљивих извора, диверсификација праваца и извора снабдевања, уз изградњу складишта и јачање преносних капацитета.

„Готово су удвостручени капацитети из солара и ветра у последње две године, завршили смо гасну интерконекцију са Бугарском, наставили са изградњом Трансбалканског коридора и завршили нови термо блок у Костолцу који је највише значио за енергетску безбедност претходне зиме. Међу пројектима који су у завршној фази припреме најзначајнији је пројекти РХЕ Бистрица, где ће ускоро почети припремни радови. Уједно, припремамо изградњу гасних електрана и разматрамо увођење нуклеарне енергије, јер нам је потребна базна енергија да бисмо се безбедно снабдевали у годинама испред нас. Што се тиче нуклерне енергије, у овом тренутку разговарамо са различитим партнерима и посвећени смо пре свега изградњи наших институционалних капацитета”, рекла је министарка.

Министарка је нагласила да ће механизам прекограничног усклађивања цена угљеника (CBAM) имати значајан утицај на пословање Електропривреде Србије. Пажљиво се анализирају и оптимизују трошкови ЕПС-а, како би се несметано наставило са планом инвестиција.

Ђедовић Хандановић је навела и да је увоз електричне енергије био плански и условљен историјски лошом хидрологијом, због које је Електопривреда Србије трговала на берзи када су цене ниске и чувала сопствене залихе угља и хидропотенцијале на максималном нивоу.

Састанку у оквиру Мисије ММФ-а, присуствовали су и директори енергетских предузећа и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.