Вукадиновићева: Повећање енергетске ефикасности кључно за дугорочну енергетску сигурност и остварење климатских циљева

Вукадиновићева је на панелу у оквиру „Дијалога о климатским променама 2025“ рекла да се у Интегрисаном националном енергетском и климатском плану до 2030. са визијом до 2050. године и новој Стратегији развоја енергетике до 2040. са пројекцијама до 2050, енергетска ефикасност посматра као један од стубова енергетске политике који по свом значају стоји „раме уз раме“ са декарбонизацијом, диверсификацијом, смањењем увозне зависности.

„Није без разлога Међународна агенција за енергетику енергетску ефикасност означила као „прво гориво“ енергетске транзиције, јер њени позитивни ефекти иду у најмање три битна правца. То су смањење емисије штетних гасова, које је кључно за борбу против климатских промена, смањење трошкова и повећање енергетске сигурности. Држава кроз субвенције за домаћинства од 50 до 65 одсто вредности радова, подстичемо грађане да замене столарију, поправе изолацију, уграде топлотну пумпу или соларни панел и буду енергетски ефикаснији и одрживији. До сада је више од 35.000 домаћинства искористило ове субвенције. Још 10.000 домаћинстава биће обухваћено јавним позивима који ће до краја године бити расписани у 149 градова и општина“, рекла је помоћница министра.

Говорећи о порезу на емисије угљеника нагласила је да је енергетски сектор Србије ушао у процес декарбонизације из знатно неповољније позиције од оне коју је имала Европска унија с обзиром да је удео угља у производњи електричне енергије у Србији око две трећине, док је пре двадесет година када је у ЕУ почела примена система трговине емисијама, удео угља у ЕУ је био око 30%.

„ЕУ пракса је показала да удео варијабилних извора енергије, сунца и ветра, има своје лимите и да се мора обезбедити базна енергија и капацитети који омогућавају њихову интеграцију, сигурност и стабилност система. Изузев угља, Србија нема других извора. Веће учешће гаса, због високе увозне зависности, извора и путева снабдевања није довољно поуздана опција. Активно разматрамо нуклеарну енергију као опцију, али би она могла бити доступна тек након 2040. године. У таквим условима не можемо се изложити ценама емисије које су у ЕУ  и које ће извесно расти, јер би последице биле угрожена сигурност снабдевања, опстанак енергетских предузећа, а нарочито неминован раст цена енергије што је неприхватљиво“, навела је Вукадиновићева.

Додала је да је одлука да се у почетној фази примене карбон таксе – порез на емисије угљеника. Према њеним речима то омогућава контролу цена од стране Владе и када се примени систем трговине емисијама са фиксном ценом, као и да је за енергетику која ће генерисати око 90% укупних прихода у систему карбон такси изузетно важно да се обезбеди да се средства прикупљена опорезивањем врате у процесе декарбонизацију.