Алексић: Србија сачувала стабилност енергетског система у периоду енергетске кризе

„Србија је успела да сачува стабилност енергетског система, обезбеди сигурност снабдевања за грађане и привреду и да истовремено покрене највећи инвестициони циклус у енергетици у последњих неколико деценија, у оквиру којег смо планирали инвестиције од 14,4 милијарде евра до 2035. године. Због планираног смањења производње електричне енергије из термоелектрана на угаљ, неопходна су улагања у капацитете базне енергије због чега нуклеарну енергију и гасне електране видимо као важан део енергетског микса. Обезбеђивање довољно електричне енергије у наредном периоду је наш најважнији задатак, уз одрживу интеграцију нових капацитета из обновљивих извора енергије”, рекао је Алексић.

Истакао је да је у последње три године отворен велики термокапацитет у термоелектрани Костолац Б3, ветропарк Костолац и соларна електрана Петка, уз укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у земљи.

„Истовремено развијамо пројекте који ће обезбедити већу флексибилност система у условима раста обновљивих извора енергије. Међу њима посебно место има пројекат РХЕ Бистрица, који ће представљати једну од кључних енергетских инвестиција у региону у наредним годинама”, рекао је он.

Алексић је указао да Србија убрзава развој обновљивих извора енергије. „Наш циљ је да до 2030. године готово половина производње електричне енергије долази из обновљивих извора и да имамо инсталираних 3,5 GW капацитета из ОИЕ”, рекао је он

Напоменуо је да су у току улагања у преносни систем која ће омогућити сигуран и стабилан пренос електричне енергије, интеграцију нових капацитета из обновљивих извора, као и јачање регионалне повезаности и енергетске безбедности земље. „Укупна процењена вредност инвестиција у преносну мрежу у Србији износи 932,5 милиона евра, док у периоду од 2028. до 2035. године планирамо додатна улагања од скоро 600 милиона евра”, рекао је Алексић.

Закључио је да је регионална сарадња од пресудног значаја за Србију уз интеграцију са тржиштем електричне енергије ЕУ.

„Бићемо прва земља која ће се спојити са овим тржиштем, иако нисмо чланица ЕУ. Прво ћемо се спојити са Мађарском и надам се да ће ЕУ да заврши процес верификације што је пре могуће с обзиром да је Србија завршила све неопходне обавезе”, рекао је он.