Ђедовић Хандановић и Божиновска: Циљ да гасна интерконекција Србија-Северна Македонија буде завршена до краја 2027. године

Ђедовић Хандановић је рекла да Србија, после изградње гасне интерконекције са Бугарском, наставља да диверсификује своје руте снабдевања, где је један од приоритета изградња гасовода ка Северној Македонији.

„Разговарали смо данас о нашим динамичким плановима и циљ нам је да гасна интерконекција Србија-Северна Македонија буде завршена крајем 2027, како би већ почетком 2028. била оперативна. За око 144 километра гасовода на територији Србије, вредност инвестиције процењена је на око 153 милиона евра, а део средстава предвиђен је и у буџету за 2026. годину. План је да добијемо грађевинску дозволу средином 2026. и да одмах након тога почнемо изградњу“, рекла је Ђедовић Хандановић на конференцији за новинаре после састанка са делегацијом Северне Македоније.

Она је рекла да је планирани капацитет гасне интерконекције са Северном Македонијом око 1,5 милијарди кубних метара гаса, а да је планирано да иде трасом Орљане-Лесковац-Врање-државна граница.

„Капацитет гасне интерконекције са Бугарском је 1,8 милијарди кубних метара годишње и са завршетком интерконекције са Северном Македонијом, као и планиране интерконекције са Румунијом, чији капацитет ће бити између 1,6 и 2,5 милијарди кубних метара, имаћемо потпуно диверсификовано снабдевање гасом у наредних неколико година. Циљ је да имамо што више опција за снабдевање гасом, да не зависимо од само једног снабдевача, и да имамо већу безбедност и бољу преговарачку позицију у смислу цена и капацитета“, навела је Ђедовић Хандановић.

Једна од тема састанка било је снабдевање нафтним дериватима, где је разговарано о могућности да се део потреба, пре свега за југ Србије, покрије из Северне Македоније, која би дала и логистичку подршку у друмском и железничком транспорту.

„Надам се да ће руски партнери наћи прихватљиво решење да НИС настави да ради, да сирова нафта стиже у Србију и да се прерађује у нашој рафинерији. Ми смо поставили рок до 15. јануара 2026. и држава ће узети ствари у своје руке ако до тога не дође“, навела је Ђедовић Хандановић.

Она је рекла да је разговарано и о сарадњи и заједничком наступу у оквиру Енергетске Заједнице, посебно на теми увођења Механизма прекограничног прилагођавања цена угљеника (CBAM).

„Договорили смо се да делујемо координисано по овом питању и да тражимо одлагање увођења CBAM. Сматрамо да постоје оправдани разлози за то, које су препознали и европски оператери. Тржишта енергије у региону нису још спојена са европским, а постоје и недоречености и кад је у питању транзитна енергија и емисиони фактори. Писма свих уговорних страна ка Енергетској заједници биће послата следеће недеље, како бисмо наставили дијалог са Европском комисијом, што је важно и за Србији и Северну Македонију, али и за друге уговорне стране“, навела је она.

Божиновска је рекла да је „интерконектор са Србијом кључни пројекат који ће отворити Северну Македонију ка новим изворима гаса и ојачати регионалну енергетску стабилност.

„Ово је и један од најважнијих регионалних инфраструктурних пројеката - важан не само за Северну Македонију и Србију, већ и за целу Европу. Овом новом енергетском везом обе државе добијају приступ алтернативним изворима и рутама, а Европа добија снажнији и боље повезан Балкан. Зато инсистирамо на убрзаној координацији између институција и оператора, јер нас сваки дан приближава већој сигурности за грађане и привреду. Имамо завршене студије, усаглашену руту, подршку европских партнера и јасну динамику реализације. Наш циљ је да интерконектор постане реалност у најкраћем могућем року. Координисана акција за изградњу је већ у току. Заједно ћемо радити на томе да интерконектор што пре постане реалност“, рекла је Божиновска.

Након одржаног састанка у Скопљу у октобру, у оквиру посете македонске делегације Београду данас је одржан и састанак радне групе за пројекат гасне интерконекције Србија-Северна Македонија, на којем је договорено да се делегације састају редовно на пар месеци како би се пратила динамика пројекта.