Ђедовић Хандановић: Најважније за 2026. да Нафтна индустрија Србије поново ради

Министарка је рекла за Танјуг да ће разговори бити настављени и са мађарским МОЛ-ом, као потенцијалним купцем, као и да је један од наших основних услова рад Рафинерије.

Она је тако одговорила на питање како коментарише то што се у јавности може чути да мађарски МОЛ не би био најбољи партнер за НИС пошто је након преузимања хрватске нафтне компаније ИНА затворио рафинерију.

„Један од наших основних услова, ко год да буде купац Нафтне индустрије Србије, да би се скинуле санкције, што и јесте услов америчке владе, јесте да Рафинерија мора да настави да ради. Тако да ће се у том смислу и наши разговори у будућности одвијати са Мађарском и са МОЛ-ом као потенцијалним купцем", рекла је Ђедовић Хандановић.

НИС је пред сам крај протекле године добио лиценцу од америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) при Министарству финансија САД за наставак рада до 23. јануара, а ОФАК је претходно издао лиценцу НИС-у којом се дозвољавају преговори о продаји руског удела са продуженим роком до 24. марта.

Ђедовић Хандановић каже да је за покретање прераде сирове нафте у Рафинерији потребно најмање две недеље, а када је реч о тренутним залихама да су оне довољне за несметано снебдевање грађана и привреде до 20-25. јануара.

„Оно што је за Србију најбитније јесте да НИС настави са радом. Рад Рафинерије је од виталног значаја за нашу привреду, за наш БДП, за наш даљи економски раст и за обезбеђивање довољно нафтних деривата за снабдевање нашег тржишта. Наравно, ту је пре свега дизел примаран, пошто се у нашој земљи троши око 80 одсто дизела у односу на бензин, али остали нафтни деривати које Рафинерија прерађује: мазут, керозин, уље за ложење и друго", рекла је министарка.

Истакла је да је Србија успела да ниједног момента није дошло до несташица горива на пумпама.

„Хвала грађанима што су веровали својој држави, што нису правили залихе, што нису дизали панику. Значи, омогућили смо пре свега одговорним понашањем подизањем наших резерви нафтних деривата у протекле три године. Само резерве дизела смо увећали 72 одсто него што смо имали 2021. У  обавезним резервама пре 12 година нисмо имали уопште нафтне деривате. Значи, стварамо услове да будемо што безбеднији, што сигурнији у непредвиђеним околностима", навела је Ђедовић Хандановић и напоменула да се те резерве сада ипак празне.

Поручила је да је Србија више пута поновила да неће отимати руску имовину и да не желимо да будемо као многе земље Европе које су  национализовале, отеле или било који други механизам употребиле да руској страни не остане оно што је та земља улагала годинама или деценијама.

„Желимо да се понашамо тако и према свим другим  инвеститорима који долазе у нашу земљу да улажу - да знају да имају сигурност свог улагања без обзира на геополитичке околности", рекла је министарка.

Како каже, геополитика се мења, али и "историја памти" какав је однос нека земља имала према страним улагањима.

Поручила је да Србија не сме остати без горива и подсетила да су и буџетом за 2026. издвојена одређена средства за непредвиђене ситуације када је у питању енергетска сигурност и стабилност, као и да је важно што држава финансијски добро стоји и може да донесе одређене одлуке по том питању.

Напоменула је да је редовна ситуација на пумпама једним делом и  зато што се држава добро спремила, а другим делом зато што грађани верују у своју државу.

Ђедовић Хандановић је поручила да грађани немају разлога за бригу и да ће држава обезбедити да свега има довољно.

Како је рекла, дневно трошимо дизела око 5.500 до 6.000 тона дневно, а бензина од 1.300 до 1.500 тона, у зависности од недеље и месеца.

„Причали смо више пута ове године са свим нафтним компанијама да оне повећају свој увозни капацитет, што су оне и урадиле, хвала и МОЛ-у и ОМВ-у, и Еко Хеленику и свим другим учесницима на тржишту", рекла је министарка и додала да је за око 2,5 до три пута повећан увоз у  односу на прошлу годину других нафтних компанија.

Истакла је да је добро што су почела са радом складишта нафтних деривата у Смедереву и да следи запуњавање за више сигурности у снабдевању дериватима нафте.

Како је рекла, у току децембра само смо увезли око 47.000 тона дизела, а склопили смо и уговоре и за увоз додатних количина, очекујемо 38.000 тона бензина да стигне, такође 5.800 тона керозина.

Министарка је говорећи о предстојећој изградњи нафтовода од Србије до  Мађарске рекла да ћемо ми бити спремни за почетак радова већ половином 2026. године.

„Изградња више од 100 километара нафтовода између Србије и Мађарске, причам само о српској страни, од националног је значаја за нас. Исходоване су неопходне дозволе, завршене студије, просторни план и локацијски услове. Бићемо спремни да радови крену већ средином 2026. Очекујемо да за неких годину и по дана, откада крену радови, тај нафтовод буде и завршен", рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је истакла да су председник Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан разговарали о изградњи продуктовода који би требало да прати тај нафтовод.

„Оног момента када градите инфраструктуру за нафтовод, није додатни проблем да истом трасом иде и продуктовод. То су заправо цеви којима се транспортују нафтни деривати. Значи, не зависите ни од Дунава, ни од цистерни, ни од железничког транспорта, него можете директно инфраструктуром односно цевима, да превозите нафтне деривате од тачке А до тачке Б. У овом случају код нас би то било до Новог Сада и касније до Панчева", рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла да држава слично планира да уради и са Румунијом.

„Некада је тај продуктовод постојао, међутим он је сада у веома лошем стању и требало би да се гради нови, такође и на румунској страни. Румунија је земља која има потенцијал да нађе нове изворе гаса, али и нафте. Сигурна сам да би овакви пројекти били од велике важности и за Румунију", рекла је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о изградњи гасног интерконектора са Румунијом, министарка каже да ће радови почети у 2026. и да је у току припрема документације.

„То је 12 километара, значи релативно кратка деоница. Међутим, оно што ћемо разматрати у будућности јесте да се прошири тај гасовод и до Београда, али и до Банатског двора. Ми за сада имамо у резервама негде 540 милиона метара кубних гаса које складиштимо у постојећим капацитетима у Банатском двору, али и у Мађарској", рекла је Ђедовић Хандановић.

Србија је крајем 2025. године постигла договор о продужењу уговора о снабдевању руским гасом на још три месеца, до 31. марта 2026. године, а       Ђедовић Хандановић истиче да нови уговор омогућава флексибилност и повољне ценовне услове.

„Грађани Србије ће наставити да имају једну од најповољнијих цена гаса  када разматрамо шири регион и наравно Европску унију. Наш циљ је био пре свега да обезбедимо довољне количине, а онда и да услови буду најповољнији", рекла је министарка.

Она је додала да Србија из тих разлога наставља да диверсификује своје изворе сабдевања гасом.

„То смо започели изградњом гасне интерконекције између Србије и Бугарске, а наставићемо то да радимо са додатним повезивањем како са Румунијом, тако и са Северном Македонијом где ова три правца - Бугарска, Румунија и Северна Македонија, могу да обезбеде и више од четири милијарде метара кубних гаса у перспективи у будућности. Балкански ток и даље остаје примарни правац снабдевања у смислу да је Србија транзитна земља, да се преко Србије снабдевају и Мађарска и Словачка, значи и земље централне Европе", навела је Ђедовић Хандановић за Танјуг.

Говорећи о пројекту изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица, министарка каже да је то тренутно најважнији пројекат у енергетском систему чија снага ће бити 650 мегавата.

„Наш циљ је да у 2026. почну и први, припремни радови, односно за  припремну инфраструктуру која ће после пратити изградњу тог великог постројења. Пратимо стандарде и захтеве јапанске агенције за развој са којом преговарамо о финансирању овог важног пројекта и њихови захтеви су обимни и веома комплексни. Покушавамо да испоштујемо не само национално законодавство већ и њихове стандарде", рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла да ће, за потребе тог пројекта, већ током наредне године почети израда припремних путева и измештање одређених далековода.

Када је реч о пројекту изградње хидроелектране Ђердап 3 који ће се изводити на подручју Националног парка "Ђердап" - највећег заштићеног подручја које се простире на истоку Србије уз српско-румунску границу, Ђедовић Хандановић каже да је следећи корак да потпишемо споразум о сарадњи са румунском владом.

„Ми смо постигли споразум са њиховим министарством енергетике и то је трајало поприлично дуго. Ја сам те разговоре започела са претходним министром енергетике, онда је дошло до избора у Румунији и то је овај процес мало одложило. Са новим министром смо постигли сагласност и сада очекујемо сигнал од њиховог министарства спољних послова и одлуку њихове владе, као и наше да би могли да потпишемо тај споразум. Након тога можемо са свим заинтересованим странама да наставимо разговоре о припреми техничке документације", навела је Ђедовић Хандановић.

Она је истакла да за потребе тог пројекта очекује да у 2026. почне израда студије оправданости и припрема техничке документације.

„Имамо добру сарадњу са Румунијом у енергетском сектору. На Ђердапу радимо још од 60-их година прошлог века, настављамо активан дијалог и ја се заиста надам да ће до потписивања тог споразума доћи веома брзо", рекла је министарка.