Вукадиновић на Првој међународној стручној конференцију о комуналној енергитици „КОМЕН: енергија која нас повезује“

Вукадиновић на Првој међународној стручној конференцију о комуналној енергитици „КОМЕН: енергија која нас повезује“

 Помоћница министра рударства и енергетике Маја Вукадиновић рекла је данас је комунална енергетика један од битних елемената развоја енергетског сектора без чијег доприноса се тешко могу остварити циљеви постављени стратешким документима у области енергетике.

„Министарство рударства и енергетике креирало је законски оквир и поставило циљеве енергетских политика, са нагласком на транзицији ка одрживом развоју и даљој декарбонизацији сектора енергетике. Ове активности заступљене су и у оквиру Реформске агенде, где Министарство предводи кораке у подобласти Трансформација енергетског сектора, а један од циљева је значајно повећање удела наплате топлотне енергије коју испоручују системи даљинског грејања на основу потрошње енергије“, рекла је помоћница министра на Првој међународној стручној конференцији о комуналној енергитици „КОМЕН: енергија која нас повезује“, коју је портал „Енергија Балкана“ организовао на Машинском факултету у Београду.

Вукадиновић је истакла да Министарство такође припрема и помаже спровођење пројеката енергетске ефикасности у системима даљинског грејања, као и у јавном осветљењу. „Између осталог, Министарство је подржало и припрему новог пројекта који би се односио на унапређење јавне расвете. Започета је израда прифизибилити студије у сарадњи са немачком развојном банком KfW, постоји значајно интересовање локалних самоуправа, а процене су да би пројекат могла да обухвати десетак општина у Србији“, навела је она.

Нагласила је да се у Србији реализује и један од најиновативнијих пројеката у Европи у овој области, интеграција соларно-термалне електране у систем даљинског грејања Новог Сада, чија је вредност 105 милиона евра. “Пројекат обухвата изградњу и интеграцију соларно-термалног постројења са два сезонска складишта топлоте укупне запремине 870.000 кубних метара, што ће бити највећи такав систем на свету. Топлотна енергија ће се акумулирати током лета путем соларних колектора капацитета 31 мегават, из енергије реке Дунав, топлотном пумпом снаге 17 мегавата, као и из електричних бојлера, снаге 60 мегавата, у тренуцима вишкова јефтине електричне енергије. У зимском периоду, енергија ће се користити из складишта уз помоћ топлотне пумпе. Испоручена енергија покриваће више од 30 одсто потреба за грејањем у Новом Саду, чиме се замењује потрошња од више од 16 милиона кубних метара природног гаса“, рекла је Вукадиновић.

Представљајући најважније резултате остварене на рехабилитацији система даљинског грејања, који се реализује у сарадњи са Немачком развојном банком KfW, помоћница министра је рекла да су од 2001. године, кроз пет фаза рехабилитација рехабилитоване кроз 40 пројеката 23 топлане, уз улагање више од 170 милиона евра. "У последњој, фази V, од 2020, између осталог, рехабилитовано је 21,72 километара трасе топловода у Бору, Јагодини, Лесковцу, Неготину, Нишу и Сенти, рехабилитовано или изграђено 156 мегавата производних капацитета у Лесковцу, Неготину и Нишу и рехабилитована ТО “Церак” у Београду укупног капацитета 244,6 MW. На тај начин, повећана је енергетска ефикасност целокупних система и до 20 одсто и смањене емисије угљен-диоксида за 9.154 тона годишње“, рекла је Вукадиновић.

Подсетила је и да су сарадњи са Немачком развојном банком изграђене четири нове топлане на биомасу у  Прибоју, Мајданпеку, Малом Зворнику и Новом Пазару, и започета друга фаза овог пројекта у вредности од 32 милиона евра којом ће бити обухваћена модернизација шест топлана.

„Ради се и на увођењу обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања, кроз пројекат ReDE Србија, у 10 градова и општија: Ниш, Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Параћин, Вршац, Панчево, Нови Пазар. У зависности од потенцијала уводимо различите обновљиве изворе енергије-топлотне пумпе које користе енергију река, отпадну топлоту индустрије или пречишћених вода, геотермалне изворе. Вредност пројекта је 40,5 милиона евра, а овим инвестицијама повећаћемо удео ОИЕ и смањити потрошњу фосилних горива у системима даљинског грејања“, навела је Вукадиновић.

Она је додала да је за развој капацитета комуналних предузећа и јединица локалне самоуправе посебно значајан Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, којим је уведен и унапређен Систем енергетског менаџмента и створени услови да комунална предузећа и ЈЛС започну системско планирање у области производње и потрошње енергије, као и редовно извештавање о плановима, циљевима и резултатима које су постигли.