„Искуства из претходних година јасно су показала да се сигурност снабдевања може обезбедити само кроз диверсификацију извора и праваца снабдевања, али и кроз снажну регионалну сарадњу. Србија води одговорну и реалистичну енергетску политику која се заснива на три приоритета међу којима су сигурност снабдевања, јачање регионалне повезаности и убрзана транзиција ка чистијим изворима енергије”, рекао је Коковић.
Помоћник министарке је истакао да сарадња Србије са Азербејџаном има посебан стратешки значај, који се темељи на пријатељским односима двојице председника Александра Вучића и Илхама Алијева.
„Резултати до сада остварене сарадње су потписани споразуми у области енергетике са фокусом на природни гас, обновљиве изворе енергије и размену искустава у примени нових технологија. Последњи споразум о пројектовању, изградњи и управљању гасне електране капацитета 500 MW је доказ утемељене енергетске сарадње две земље”, рекао је Коковић и подсетио да ће електрана у околини Ниша производити 350 MW електричне енергије и 150 MW топлотне енергије уз значајно ниже емисије угљен-диоксида у поређењу са конвенционалним термоелектранама на угаљ.
Коковић је рекао да је током 2024. године, у првој години гасне сарадње Србије и Азербејџана, из ове земље испоручено 113,7 милиона кубних метара гаса, прошле године 253,9 милиона са трендом повећања испорука и ове године.
„У разговорима са представницима компаније СОКАР разматрамо повећање испорука до 1,4 милијарде кубних метара годишње до завршетка изградње гасне електране у Нишу 2030. године”, рекао је он.
Истакао је да је у току гасно повезивање са суседним земљама. „Изграђене гасне интерконекције са Мађарском и Бугарском као и планиране са Румунијом и Северном Македонијом омогућавају двосмерне токове и већу флексибилност система, али и могућност преноса водоника у будућности. Тиме градимо регионалну мрежу која повећава стабилност свих наших енергетских система”, рекао је Коковић и додао да је за Србију важан и приступ LNG терминалима који проширују спектар извора снабдевања, посебно у периодима повећане потрошње и нестабилности.
Коковић је учествовао и на Четвртом министарском састанку Саветодавног савета за зелену енергију на коме је истакао заинтересованост Србије за продувљивање сарадње са Азербејџаном у области зелене енергије и развоја водоника.
„Циљ Србије јесте да до краја деценије повећамо удео обновљивих извора на 45 одсто у укупној производњи електричне енергије, уз очување стабилности система. Сарадња са Азербејџаном у области зелене енергије може постати пример како две земље различите по географији али сличне по визији, могу заједно градити одрживу будућност”, закључио је он.
Делегацију Републике Србије на 12. министарском састанку Саветодавног већа Јужног гасног коридора и 4. министарском састанку Саветодавног савета за зелену енергију у Бакуу чинили су помоћник министарке Саша Коковића и државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Соња Влаховић.