Министарка Ђедовић Хандановић за РТС: Наступа ера електричне енергије, морамо повећати наше капацитете

Енергетски сектор Србије налази се пред великим променама, а према плановима државе до 2035. године очекују се значајна улагања у производњу електричне енергије, инфраструктуру за гас и нафту, али и почетак развоја нуклеарног програма. У интервјуу за Радио-телевизију Србије министарка енергетике говорила је о кључним пројектима који би требало да обезбеде енергетску стабилност земље.

Како је истакла, повећање производних капацитета један је од главних приоритета у наредној деценији. "Наступа ера електричне енергије и оно што ми морамо да урадимо јесте да повећамо наше производне капацитете“, нагласила је министарка.

План подразумева изградњу нових гасних електрана, али и снажнији развој обновљивих извора енергије. Посебан пројекат представља гасна електрана у Нишу која би требало да буде реализована у сарадњи са азербејџанском компанијом.

"Очекујем да прва буде завршена гасна електрана у Нишу коју ћемо радити у сарадњи са компанијом из Азербејџана“, рекла је министарка.

Истовремено, држава планира да додатно улаже у соларне електране и ветропаркове, а значајну улогу у томе имаће Електропривреда Србије.

"Сведоци смо да се одређене ветроелектране налазе на тржишту на продају, али и пројекти који су у развоју. Очекујем да ће Електропривреда Србије учествовати у неким од тих трансакција“, истакла је министарка.

Према пројекцијама, до 2030. године Србија би могла да добије око 1.500 мегавата нових капацитета у државном власништву.

"То је отприлике око 20 одсто тренутних капацитета које већ имамо“, нагласила је.

Истовремено, већина соларних и ветроелектрана које су добиле подршку на аукцијама потписала је дугорочне уговоре о продаји електричне енергије са Електропривредом Србије.

"Више од 90 одсто тих електрана има уговоре са ЕПС-ом по цени која је нижа од тржишне“, објаснила је министарка.

Изградња хидроелектране Бистрица

Један од најважнијих пројеката у наредном периоду јесте изградња Реверзибилне хидроелектране Бистрица, која би требало да омогући већи удео обновљиве енергије у електроенергетском систему.

"Бистрица је најкомплекснији пројекат који развијамо и који ћемо градити у веома блиској будућности“, нагласила је министарка.

Како је појаснила, пројекат је захтеван због великог броја процедура и дозвола које је потребно прибавити.

"Веома је комплексно исходовати све неопходне дозволе – од локацијских услова до грађевинске дозволе“, рекла је.

У процес су укључене бројне институције, од локалних самоуправа до институција задужених за заштиту природе и културног наслеђа.

"Велики број учесника мора да да своја мишљења на различита документа“, додала је.

Према плану, током ове године требало би да почну припремни радови на пројекту.

"Бићемо спремни да започнемо припремне радове, попут изградње приступних саобраћајница или измештања инфраструктуре“, навела је министарка.

Грађевинска дозвола за главни објекат очекује се до краја године. У реализацији пројекта значајну улогу има и Јапанска агенција за међународну сарадњу, која већ дуже време процењује пројекат.

"Јапански консултанти су више пута долазили у Србију и поставили на стотине питања како би анализирали развој пројекта“, рекла је министарка.

Почетак радова могао би да уследи већ 2027. године, уколико финансирање буде одобрено. "Очекујемо да почетком 2027. будемо спремни за почетак радова“, нагласила је.

Критике на рачун ЕПС-а

Министарка је говорила и о критикама на рачун пословања Електропривреде Србије.

"Морамо да имамо више производње у државним капацитетима јер производња електричне енергије највише кошта“, рекла је.

Подсетила је да је у последњих годину и по дана ЕПС повећао своје капацитете за 426 мегавата, што се како каже, није  десило још од 1991. године.

Прошлу годину додатно је отежала изузетно лоша хидрологија јер је претходна година била најсушнија у последњих 31 годину, рекла је министарка.

Због тога су хидроелектране производиле знатно мање електричне енергије него раније.

"Радиле су скоро 30 одсто слабије него 2023. године“, објаснила је.

Обавезе према ЕУ

Србија се, међутим, суочава и са обавезама према Европској унији када је реч о смањењу емисија угљен-диоксида.

"Имамо проблем такозваног карбон такса – пореза на емисије угљен-диоксида“, рекла је министарка.

Највећи емитер је управо Електропривреда Србије због ослањања на термоелектране на угаљ.

"Наше термоелектране су и даље веома важне јер обезбеђују базну енергију“, нагласила је Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да обновљиви извори енергије попут ветра и сунца не могу сами да обезбеде стабилност система.

"Базну енергију можемо да заменимо кроз гасне или нуклеарне електране“, рекла је министарка.

Србија и развој нуклеарног програма

Због тога Србија разматра и развој нуклеарног програма.

"Ми очекујемо да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране“, најавила је министарка Ђедовић Хандановић..

У припреми тог пројекта држава сарађује са француском компанијом ЕДФ, једном од највећих електроенергетских компанија у Европи.

"Француска електропривреда може да нам помогне својим искуством и знањем“, рекла је министарка.

Поред производње електричне енергије, планирана су велика улагања у гасну инфраструктуру и гасификацију земље.

У плану је изградња нових гасовода који би повезали више региона Србије.

"Морамо да изградимо око хиљаду километара нових гасовода“, нагласила је.

Гасификација би требало да обухвати делове источне и западне Србије, укључујући градове попут Параћина, Неготина и Златибора.

Проширење Банатског двора

Истовремено, ради се на проширењу складишта гаса Банатски двор.

"Очекујем да у наредних годину дана највећи део радова буде завршен“, рекла је министарка.

Капацитет складишта требало би да буде повећан на око 750 милиона кубних метара гаса. Држава планира и изградњу новог складишта гаса Тилва, чиме би укупни капацитети значајно порасли.

Поред гаса, важан пројекат представља и нови нафтовод између Србије и Мађарске. Овај пројекат треба да смањи зависност од једног правца снабдевања нафтом.

"Нафтовод на нашој територији простираће се од Новог Сада до границе са Мађарском“, објаснила је министарка.

Радови би могли да почну већ крајем лета или почетком јесени ове године.

Изазови са којима се суочава НИС

На крају разговора министарка је говорила и о изазовима у вези са компанијом Нафтна индустрија Србије.

"Радимо свакодневно на проналажењу одрживог решења“, нагласила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, преговори укључују више међународних актера, међу којима су и компаније попут МОЛ Гроуп и АДНОК.

Упркос глобалним енергетским турбуленцијама, држава поручује да ће приоритет остати стабилно снабдевање енергентима и заштита грађана.

"Наш циљ је да будемо спремни за сваки сценарио и да заштитимо грађане од несташица“, закључила је министарка.