Представљена Прелиминарна техничка студија о мирнодопској примени нуклеарне енергије

Развој који ће све више почивати на дата центрима, вештачкој интелигенцији, електрификацији индустрије и саобраћаја, значи и веће енергетске потребе, пре свега за чистом енергијом, која би обезбеђивала и стабилност електроенергетског система. Ове потребе тешко је могуће задовољити без нуклеарне енергије, а студијом се процењују услови потребни за развој програма нуклеарне енергије у Србији, речено је на представљању студије.

„Најважније што студија доноси јесте прва мапа пута Србије ка нуклеарној енергији. Она је усклађена са приступом Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), која указује шта се мора урадити и изградити као предуслов за развој нуклеарног програма. Пружен је и компаративни преглед технолошких опција, како за конвенционалне, тако и за мале модуларне нуклеарне електране, без прераног затварања врата било ком појединачном путу. Анализа електроенергетског система указује да би нуклеарна енергија значајно допринела стабилности система и смањењу зависности од увоза, као и декарбонизацији. Чиста енергија и сигурно снабдевање потребни су за енергетску сигурност Србије у наредним деценијама, а то је тешко постићи без нуклеарне енергије“, рекао је Мирослав Поповић, посебни саветник министра рударства и енергетике за нуклеарну енергију.

Антоан Гелфи, руководилац за развој пословања у ЕДФ-у, рекао је да је општи закључак студије јасан и да нуклеарна енергија може бити стратешка опција за Србију. „ЕДФ je пружио јасну мапу пута за нуклеарни програм и стратешке увиде за потенцијални нови нуклеарни програм Србије и спремни смо да наставимо сарадњу са Србијом у наредној фази“, навео је Гелфи.

Активности неопходне за успостављање инфраструктуре нуклеарног енергетског програма, у складу са смерницама МААЕ, распоређене су у три фазе, са укупно 19 инфраструктурних питања. Фаза 1 подразумева испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије пре доношења одлуке о покретању Програма нуклеарне енергије. Фаза 2 подразумева доношење одлуке о развоју Програма нуклеарне енергије који укључује активности везане за избор типа нуклеарног реактора, уговарање и изградњу нуклеарног постројења. Изградња се одвија у Фази 3 и завршава се кад се нуклеарно постројење синхронизује са електричном мрежом.

До средине 2027, требало би да буде завршена израда свих студија потребних за доношење информисане одлуке Владе о реализацији нуклеарног програма. Након тога, тежиште ће бити на јачању институционалних, регулаторних и стручних капацитета, са циљем да до 2032. Србија буде спремна за избор технологије и улазак у процес уговарања изградње, како би око 2040. године нуклеарна електрана могла да се нађе на мрежи.

У фази 1 главне теме су развој законодавног оквира и анализа регулаторне спремности и инфраструктуре нуклеарне сигурности, развој људских ресурса, анализа трошкова и потенцијалних извора финансирања и стратегије јавних набавки за нуклеарни програм, сагледавање постојећих и потребних индустријских капацитета за изградњу и рад нуклеарне електране и успостављање ланца снабдевања, где ће важну улогу имати домаћа индустрија. Посебно важна област деловања у овој фази нуклеарног програма биће укључивање свих заинтересованих страна и успостављање подршке јавности за нуклеарни програм.  У оквиру фазе 1 такође ће се разматрати индустријски капацитети за производњу различитих врста опреме за нуклеарну електрану и учешћа домаћих компанија у изградњи постројења, а биће предложена и стратегија даљег развоја индустријских капацитета у Србији.

Развојем нуклеарног програма у фази 1 и фази 2 управљаће Група за припрему и примену Програма нуклеарне енергије, као унутрашња јединица у оквиру Министарства и Међуресорна експертска радне група. Обе групе заједно ће чинити Национално тело за спровођење Програма нуклеарне енергије, које ће вршити улогу организације за имплементацију нуклеарног програма (NEPIO - Nuclear Energy Programme Implementing Organization).

У разговору истакнуто је да ће српски инжењери, физичари, техничари, правници, са факултета и института, бити главни ослонац у развоју нуклеарног програма, уз континуирано улагање у развој и усавршавање кадрова. Полазна основа за институционализовану сарадњу различитих актера у развоју нуклеарног програма обезбеђена је Меморандумом о разумевању у области развоја примене нуклеарне енергије у Републици Србији, потписаним у јулу 2024, који је поред релевантних државних институција обухватио и више од 20 факултета, института и електроенергетских компанија.

Доношењем Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, у новембру 2024, стављен је ван снаге Закон о забрани изградње нуклеарних електрана, чиме је укинут мораторијум који је трајао више од 30 година. Интегрисаним националним енергетским и климатским планом (ИНЕКП) до 2030. са пројекцијама до 2050. године, кроз један од сценарија, нуклеарна енергија уведена је у енергетски микс, где се разматра увођење нуклеарних електрана укупног капацитета до 1.000 МW након 2040.

Студију су представницима медија, поред представника ЕДФ-а, презентовали др Мирослав Поповић, руководилац експертске радне групе и посебни саветник министра рударства и енергетике за нуклеарну енергију, мр Радош Попадић, в.д. помоћника министра рударства и енергетике за електроенергетику, др Милутин Јевремовић, стручно-технички сарадник  Лабораторије за радиоизотопе, Института за нуклеарне науке Винча, др Ковиљка Станковић, ванредни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду и председница Српског нуклеарног друштва, Милош Станковић, официр атомско-биолошко хемијске службе Војске Србије, др Владан Ристић, руководилац сектора за планирање развоја преносног система „Електромреже Србије“ и Зоран Драче, независни консултант.