Народна скупштина Републике Србије усвојила је на данас Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је на данас Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је поводом усвајања Стратегије да je визија у овом документу да Република Србија буде држава која одговорно и одрживо управља својим минералним ресурсима, уз развој модерног, технолошки напредног и конкурентног рударског сектора.
„Ово је прва стратегија у историји наше земље која се системски и свеобухватно бави управљањем минералним ресурсима. Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области – последња стратегија припремана је 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини. Природна богатства у овом документу се не посматрају као пука сировинска база, већ као стратешки потенцијал за економски развој, индустријски напредак, енергетску сигурност и јачање енергетске независности државе. Држава неће дозволити ни неконтролисану експлоатација минералних сировина, али ни блокаду развоја. Пут за који смо се определили је пут развоја уз пуну примену еколошких стандарда, контролу институција и одговорност према грађанима“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да Стратегија препознаје улогу локалних самоуправа и потребу њиховог већег укључивања.
„Развој не сме бити наметнут, већ договорен, што значи да грађани морају бити информисани, институције присутне, а стандарди јасни и контролисани“, рекла је она.
Посебна пажња у Стратегији, према њеним речима, посвећена је критичним и стратешким минералним сировинама, које представљају темељ нове индустрије, од батерија и електромобилности, до високих технологија и енергетске транзиције. „У времену глобалних геополитичких промена, борбе за ресурсе и нестабилности тржишта, минералне сировине постале су питање националне безбедности. Политички одговорна држава мора тежити већој преради у земљи, већој додатој вредности, новим фабрикама, новим технологијама и новим радним местима“, навела је она.
Стратегија се заснива на три основна стуба одрживог развоја – економском, еколошком и социјалном. Први стуб подразумева инвестиције, обезбеђивање стабилности снабдевања минералним сировинама и развој индустријског ланца вредности заснованог на домаћим ресурсима. Други, еколошки, подразумева унапређење заштите животне средине, примену принципа одрживог рударства и смањење негативних утицаја кроз примену савремених технологија. Трећи, социјални, обухвата развој кадрова, јачање сарадње са локалним заједницама и унапређење транспарентности у сектору.
Општи циљ Стратегије је одрживо управљање геолошким истраживањима и експлоатацијом минералних сировина ради обезбеђења дугорочног индустријског, економског и друштвеног развоја. За реализацију тог циља дефинисана су три посебна циља и укупно 19 мера.
Први циљ односи се на модернизацију геолошких истраживања и рударства, кроз унапређење регулативе, дигитализацију података и савремене системе управљања. Други циљ односи се на обезбеђивање приступа минералним сировинама, кроз већу геолошку истраженост, идентификацију нових лежишта и боље просторно планирање. Трећи циљ односи се на развој знања и кадрова, јачање научно-истраживачког рада и унапређење образовања и стручног усавршавања.
Израда Стратегије и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину припремљена је уз подршку Универзитета у Београду – Рударско-геолошког факултета, а јавна расправа је трајала укупно 56 дана, значајно дуже од регулативом прописаног временског периода.
Паралелно са израдом Стратегије започета је и израда стратешке процене утицаја на животну средину у складу са регулативом из предметне области, а спроведене су и консултације о прекограничном утицају реализације стратегије на животну средину.