Ђедовић Хандановић: Инфраструктурно повезивање и нови капацитети кључни за енергетску сигурност региона

„Енергетски сектор нарочито је подложан геополитичким утицајима, што је видљиво од почетка рата у Украјини, али и током сукоба на Блиском истоку. Потребно је да и појединачно и колективно, као регион, јачамо нашу позицију бољим енергетским повезивањем, диверсификацијом рута снабдевања и изградњом нових производних капацитета. Енергетски системи у региону грађени су пре 30,40 и 50 година и потребна су велика нова улагања, која су важна и за декарбонизацију и за сигурност снабдевања наших грађана“, рекла је министарка.

Подсетила је да је Србија направила велики искорак у претходне четири године додавањем 426 мегавата нових капацитета у систему ЕПС-а, што се није десило од 90-их година. „Захваљујући подстицају приватним инвестицијама капацитети обновљивих извора повећани у истом периоду су три пута, са око 400 мегавата на око 1.200 мегавата. Произведену енергију преузима наша електропривреда и користи се пре свега за потребе наше привреде и грађана“, навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, планом Србија 2035 планирано је укупно 14,4 милијарди евра улагања у енергетски сектор, што ће позитивно утицати на енергетску сигурност и диверзификацију снабдевања Србије, Западног Балкана, али и у Централне и Источне Европе. „Највеће инвестиције предвиђене са у производне капацитете, око 6,5 милијарди евра, око 2,4 милијарде евра планирано је за преносни и дистрибутивни систем, а око 1,2 милијарде евра за гасни сектор. Планирамо да повећамо прекограничне капацитете на преносној мрежи са око 4.000 мегавата на више од 6.000 мегавата, кроз боље повезивање са БИХ, Црном Гором, Бугарском, Мађарском. Трансбалкански коридор, као пројекат који ће на преносној мрежи повезати Румунију, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и даље ка Италији, у завршној фази је и очекујемо да ће бити завршен у наредне две до две и по године“, рекла је министарка.

Додала је да је важно да је отпочео дијалог између Србије, Републике Српске и Федерације БИХ о коришћењу хидропотенцијала реке Дрине кроз заједничке пројекте. „Већ имамо сарадњу са РС и заједничко предузеће наших електропривреда за хидроелектране на Горњој Дрини и верујем да на основу тог примера можемо разговарати о сарадњи и пројектима на Средњој Дрини“, навела је она.

Говорећи о пројекту РХЕ Ђердап 3, који је значајан у регионалним оквирима, Ђедовић Хандановић је рекла да је недавно расписан јавни позив на основу Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике, и да је прошле недеље истекао рок заинтересованим компанијама из САД за достављање писма о заинтересованости.

Нагласила је и да је Србија претходних година ојачала своју позицију у снабдевању гасом изградњом Балканског тока, преко којег се снабдева не само Србија, већ и земље централне Европе, а потом и завршетком гасне интерконекције са Бугарском у 2023, преко које Србија добија гас из Азербејџана.

„Наставићемо да улажемо у интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом и да јачамо нашу унутрашњу гасну мрежу јер је Србија, по свом средишњем положају у региону, чвориште за транзит гаса са југа ка северу, као и на правцу исток-запад. Посебно нам је важна сарадња са Светском банком, која ће бити фокусирана на јачање унутрашње гасне мреже и нова гасна складишта“, рекла је Ђедовић Хандановић.

На панелу су учествовали и Ведран Лакић, министар енергије, рударства и индустрије Федерације Босне и Херцеговине, Петар Ђокић, министар индустрије, рударства и енергије Републике Српске, Ведран Шпехар, државни секретар Министарства господарства Републике Хрватске, Матија Медојевић, државни секретар Министарства енергетике и рударства Црне Горе, Џошуа Волц, посебни изасланик Министарства енергетике САД и Карел Лизерот, први саветник и шеф Одсека за добро управљање Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.