Ђедовић Хандановић са премијером Румуније Боложаном потписала Меморандум о разумевању између Србије и Румуније о РХЕ Ђердап 3: Почиње реализација

„РХЕ Ђердап 3 је највећи енергетски пројекат који Србија развија и има потенцијал да буде највећа батерија у читавој Европи. Србији ће донети вишеструке користи, могућности за значајно складиштење електричне енергије, повољну позицију за балансирање електричне енергије и интеграцију чистијих извора енергије, као и стабилност наше мреже, а то је све од изузетног значаја за еру електричне енергије која наступа. Уверена сам да документ који смо данас потписали представља велики корак напред у наставку сарадње која траје више од шест деценија и која је била један од кључних стубова сигурности снабдевања електричном енергијом грађана и привреде обе земље, пре свега захваљујући заједничком коришћењу потенцијала Дунава и хидроелектрана Ђердап”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Истакла је важност активног дијалога са румунском страном како би се обезбедили неопходни услови за успешну реализацију овог пројекта, пре свега кроз благовремену размену информација и координацију свих питања значајних за његову реализацију.

„Данашње потписивање Меморандума о разумевању који ће омогућити размену информација у вези са пројектом резултат је вишегодишњег рада наших тимова јер су већ завршене прелиминарне студије и анализе. Србија ове године започиње израду просторно-планске документације, као и дела пројектно-техничке документације, док заједничка радна група формирана са румунском страном обезбеђује редовну размену информација и техничких података значајних за реализацију пројекта”, рекла је министарка.

Подсетила је да се пројекат РХЕ Ђердап 3 развија се у складу са Споразумом о стратешкој сарадњи у области енергетике између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава.

„На основу тог споразума расписан је јавни позив за исказивање интересовања компанија које би могле да учествују у пројекту. На позив се одазвало шест компанија, а тренутно је у току евалуација достављених пријава коју ћемо завршити веома брзо. Сарадњу са Сједињеним Америчким Државама ћемо наставити да продубљујемо кроз стратешки дијалог који почиње сутра и у оквиру којег очекујемо потписивање Меморандума о разумевању између Србије и САД о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности“, рекла је она.

Министарка је подсетила да Србија и Румунија имају дугогодишњу традицију добросуседских и пријатељских односа, посебно у области хидроенергетског сектора.

„Ослањајући се на дугогодишњу сарадњу, данас смо потписали још један споразум од изузетног значаја за даље продубљивање партнерства у области енергетике које траје још од 1963. године, када су тадашња Југославија и Румунија потписале Споразум о изградњи и експлоатацији Хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на Дунаву. Тим историјским споразумом основана је Заједничка југословенско-румунска комисија за Ђердап, чиме је успостављен институционални оквир за успешну реализацију и дугорочно управљање једним од најзначајнијих заједничких инфраструктурних пројеката наших двеју земаља”, рекла је министарка и додала да је заједничка комисија до сада одржала 104 седнице, од којих је последња одржана у новембру 2025. године, што сведочи о континуитету и снази дугогодишње сарадње у области енергетике.

Ђедовић Хандановић је подсетила да је потписан и Меморандум о разумевању за изградњу гасне интерконекције Србија–Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандум о разумевању између националних гасних компанија.

„У току 2027. године ћемо завршити нашу деоницу гасовода од Мокрина до румунске границе, у дужини од 13,1 километара. Тиме ће Србија бити повезана са гасним коридором BRUA (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), чиме ће наша земља већ наредне године добити нови правац снабдевања и додатни извор природног гаса“, рекла је министарка.

Додала је да се разматра реконструкција и поновно стављање у функцију нафтовода за транспорт нафтних деривата између Србије и Румуније, чиме би се обезбедио сигурнији и ефикаснији транспорт горива.

Указала је да су две земље већ повезале електроенергетске преносне системе. „Та повезаност додатно је унапређена завршетком деонице Трансбалканског коридора од Панчева до румунске границе. Поред тога, кроз пројекте Северног коридора, планирамо да повећамо прекогранични преносни капацитет на српско-румунској граници за око 500 мегавата. Следећи циљ је повезивање наших тржишта електричне енергије”, рекла је она.

Закључила је да ће Румунија у наредном годинама бити један од најважнијих енергетских партнера Србије, посебно зато што је реч о пријатељској земљи која подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, као и процес европских интеграција наше земље. „Уверена сам да ће даље јачање наше сарадње донети конкретне користи грађанима и привредама обеју земаља, истовремено доприносећи већој енергетској безбедности региона“, рекла је она.

Премијер Румуније и вршилац дужности министра енергетике Илие Боложан навео је да Румунија и Србија имају дугогодишњу и успешну сарадњу у енергетском сектору, током које хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2 већ деценијама успешно раде и представљају један од најважнијих енергетских пројеката за обе државе.

„Данас смо отворили разговоре о потенцијалном новом заједничком пројекту кроз размену информација у вези са Реверзибилном хидроелектраном Ђердап 3, са циљем да боље разумемо све њене потенцијалне користи и утицаје. Важно је да сагледамо њене економске ефекте, њен допринос енергетској сигурности, као и њен утицај на животни стандард наших грађана“, навео је он.

Током посете Букурешту Ђедовић Хандановић и премијер Боложан су одржали билатерални састанак на којем су разматране теме од заједничког интереса, изградња заједничке инфраструктуре и потенцијали за продубљивање сарадње.