„Постоји много простора да учврстимо сарадњу са САД која је за нас веома важна. Велики број америчких инвеститора и компанија са искуством, знањем и технологијама могу да нам помогну у јачању енергетске инфраструктуре у деценијама које долазе. Ова генерација има прилику да у наредних пет до десет година заврши кључне пројекте важне за следећих седам или осам деценија како бисмо обезбедили довољно енергије“, истакла је министарка.
Како је навела, теме разговора обухватиће нове изворе енергије, реализацију пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, унапређење гасне инфраструктуре, развој геотермалне енергије, као и техничку сарадњу у разматрању могућности за развој нуклеарног програма у Србији.
Говорећи о ситуацији у вези са НИС-ом, министарка је истакла да се Србија већ 18 месеци суочава са изазовима због тога што се НИС нашао под америчким санкцијама. Нагласила је да држава ни грађани за то нису криви и да је циљ очување сигурног снабдевања без поремећаја на тржишту.
„За нас је важно да јачамо наше резерве, дуплирали смо их у последње три године и наставићемо да надгледамо снабдевеност тржишта и да се боримо са повећањем цена. Наш буџет трпи, акцизе су смањене за 20 одсто а наше је да чувамо стабилност снабдевања и да доносимо одлуке које то неће угрозити. Све што је изван могућности нашег одлучивања, попут односа САД и Русије, на то не можемо да утичемо али ћемо чувати нашу позицију и добре односе са обе стране“ рекла је она.
Изразила је наду да ће амерички партнери имати разумевања за ситуацију у Србији и потребу да рафинерија нафте у Панчеву настави да ради у условима раста цена сирове нафте и отежаних транспортних рута због сукоба на Блиском истоку.
Говорећи о промени власничке структуре у НИС-у, министарка је навела да је Србија постигла споразум између акционара са МОЛ-ом, под претпоставком да преузму већинско власништво у компанији.
Говорећи о сарадњи са Румунијом, Ђедовић Хандановић је подсетила да је јуче у Букурешту потписан Меморандум о разумевању између Србије и Румуније о размени информација ради реализације пројекта РХЕ Ђердап 3. Министарка је истакла да се ради о важном кораку за један од највећих енергетских пројеката у Европи.
„Велику ствар смо завршили јуче у Букурешту потписивањем Меморандума о разумевању у вези са разменом информација ради реализације пројекта РХЕ Ђердап 3. Дуго смо разговарали са румунском страном и током претходне две и по године делили све анализе, информације и сценарије у оквиру основа за Претходну студију оправданости. Румунија је желела да се детаљније упозна са пројектом и водимо активан дијалог са њима. Политичке околности у тој земљи биле су променљиве, а о пројекту сам разговарала са тројицом министара енергетике. Јуче је меморандум потписан са премијером Илиеом Боложаном, који је и вршилац дужности министра енергетике“, рекла је она.
Према њеним речима, РХЕ Ђердап 3 има потенцијал да постане највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи, са капацитетом између 1.200 и 2.400 МW, док Србија тренутно разматра варијанту од 1.800 мегавата.
„Реч је о пројекту који ће омогућити складиштење енергије када има вишка, као и њено коришћење када је најпотребнија. То представља додатну енергетску сигурност у ери електричне енергије која предстоји“, нагласила је министарка.
Она је додала да Србија и Румунија имају одличне политичке и економске односе, као и дугу традицију сарадње у енергетици подсетивши да две земље од 1963. године заједнички развијају и управљају хидроенергетским системом Ђердап 1 и Ђердап 2.
Говорећи о даљој реализацији пројекта, Ђедовић Хандановић је навела да следи усвајање Претходне студије оправданости, завршетак Генералног пројекта и израда Стратешке процене утицаја на животну средину.
Министарка је додала да ће у оквиру Споразума о стратешкој сарадњи Србије и САД у сектору енергетике бити изабран партнер, на основу спроведеног јавног позива, са којим ће се ући у даље преговоре и започети рад на припреми техничке документације.
Истакла је да Србија остаје отворена за могућност укључивања Румуније у пројекат уколико за то буде постојало интересовање. „Отворени смо за разговоре са румунском страном као и да наставимо да радимо на пројектима који ће обезбедити енергетску сигурност у деценијама које долазе“, рекла је Ђедовић Хандановић.