Ђедовић Хандановић је истакла да ће нова гасна интерконекција допринети диверсификацији извора и праваца снабдевања природним гасом и додатно унапредити енергетску сигурност Србије.
„Добрим делом смо завршили израду пројектне и техничке документације за гасовод ка румунској граници, дужине око 13 километара, а завршетак радова на овој деоници очекујемо током следеће године. Данас смо разговарали и о активностима Румуније на изградњи деонице на њиховој територији, која је значајно дужа. Позитивно је што се у наредном периоду очекује покретање тендерских процедура, док је почетак радова планиран за почетак следеће године. Што будемо имали више интерконекција и праваца снабдевања, то ће наш енергетски систем бити сигурнији и отпорнији“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је указала и да је Светска банка прошле недеље одобрила Програм развоја гасног сектора у Србији, чији је циљ унапређење безбедности, поузданости и отпорности снабдевања енергентима кроз улагања у стратешку гасну инфраструктуру.
„У оквиру овог програма планирана је изградња око 150 километара гасовода који ће повезати нову гасну интерконекцију са Румунијом са подземним складиштем гаса у Банатском Двору, Београдом и Панчевом, као и са северним правцем ка Хоргошу. Тиме ћемо омогућити функционисање нове интерконекције пуним капацитетом“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Додала је да ће се у будућности, након формирања нове Владе Србије наставити разговори и о другим потенцијалним пројектима, пре свега о могућој изградњи продуктовода који би омогућио ефикаснију размену нафтних деривата између две земље.
Амбасадорка Румуније у Србији Силвија Давидоју истакла је да је гасна интерконекција са Србијом од великог значаја и за Румунију, како због гасификације унутрашњих региона земље, тако и због њеног позиционирања у ширем региону као важног снабдевача енергентима.