Ђедовић Хандановић: На добром смо путу да до 2030. године имамо 3,5 гигавата нових капацитета из обновљивих извора енергије

„Док тежимо повећању учешћа ОИЕ у енергетском миксу, не смемо заборити да циљ није само да имамо што више нових мегавата, већ да сваки нови мегават доприноси, а не угрожава сигурност и стабилност електроенергетског система. Нову фазу енергетске транзиције видимо као развој читавог система, а не само нових електрана. Потребни су нам обновљиви извори енергије, али и батеријска складишта, реверзибилне хидроелектране, флексибилна производња, активни купци и снажније повезивање са регионалним и европским тржиштем електричне енергије“, поручила је министарка отварајући конференцију „ОИЕ Србија 2026“, на којој је и изасланик председника Републике.

Она је истакла да је у претходне четири године капацитет соларних и ветроелектрана у Србији повећан са око 400 МW на више од 1,3 GW. Додала је да се очекује да до краја године тај капацитет достигне скоро 1,5 GW, као и да ће до краја деценије бити премашено три гигавата приватних инвестиција у солар и ветар.

„Кроз два круга аукција које је спровело Министарство рударства и енергетике подржано је 17 нових соларних и ветроелектрана, укупног капацитета око 1,2 GW и нових инвестиција у Србији вредних близу 1,5 милијарди евра. Од 17 електрана, девет је већ на мрежи. Очекујемо да преостали пројекти  у наредним годинама донесу још око 784 МW нових капацитета, чиме ћемо само кроз постојећи портфолио приватних инвестиција доћи на најмање 2,3 GW соларних и ветроелектрана на мрежи. У наредном периоду очекује се даљи раст купаца-произвођача, који би до 2030. могли да додају још најмање 300 МW, као и значајан нови талас инвестиција индустрије кроз концепт активног купца, као и нове инвестиције ЕПС у обновљиве изворе“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је нагласила да је убрзани развој сектора ОИЕ пратило и унапређење законодавног оквира од 2022. године наовамо, а једна од најважнијих новина јесте активни купац, којим је индустрији омогућено да у већој мери производи енергију из соларних електрана за сопствене потребе. „Након што смо ове године изменили Уредбу, већ у првом кругу исказано је више од 100 MW захтева за прикључење соларних електрана. Истовремено смо унапредили правила прикључења како би се расположиви капацитети мреже користили ефикасније и како би предност имали пројекти који су највише одмакли у припреми“, рекла је министарка.

Она је подсетила да се у моделима развоја преносне мреже тренутно налази више од 12 GW пројеката што је вишеструко више од капацитета који систем у овом тренутку може да интегрише и да је због великог интересовања било неопходно померити наредне прозоре за прикључење до септембра 2029. како би се показало који од великог броја пројеката највише напредују ка изградњи, а који постоје само у развојном портфолију и заузимају капацитет мреже. „Циљ није да успоримо развој ОИЕ, већ да направимо одржив систем у којем ће нови пројекти имати реалну могућност да буду прикључени и изграђени“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, расписивањем јавног позива ЕПС-а за куповину ОИЕ пројеката отворен је додатни канал за развој ОИЕ, а да је циљ да се искористи развојни потенцијал приватног сектора и омогући ЕПС-у да брже изгради већи и диверсификованији портфолио зелених производних капацитета.

Говорећи о планираним изменама Закона о коришћењу ОИЕ, она је рекла да је Нацрт измена закона спреман за јавну расправу и да ће нова регулатива, између осталог, омогућити усаглашавање са директивама ЕУ,успостављање подручја за убрзани развој ОИЕ и поједностављивање и убрзавање поступака издавања дозвола.

Подсетила је да су у протеклих 10 година глобални капацитети ОИЕ повећани 2,5 пута, са 2 TW на 5 TW, са циљем да достигну 11 TW глобално до 2030.  „На глобалном нивоу, под утицајем дата центара, употребе вештачке интелигенције, електричних возила и напредних технологија, потрошња електричне енергије расте брже од укупне потрошња енегије, уводећи нас у „еру електричне енергије”. Електрична енергија је та која покреће најважније индустрије које ће одредити снагу земаља у 21. веку, покрећући од дата центара и напредних техногија до тешке индустрије и саобраћаја у највећим земљама света“, навела је она.

Министарка је поручила да задатак државе остаје да обезбеђује стабилан регулаторни оквир, транспарентне процедуре, предвидивост и инфраструктуру која инвеститорима омогућава да реализују квалитетне пројекте. „Дијалог и партнерски односи са индустријом омогућава да приликом израде прописа чујемо искуство инвеститора о свему што утиче на реализацију инвестиција, али он не подразумева да о сваком питању морамо имати идентичан став. Управо зато је дијалог важан - да различите перспективе претворимо у решења која омогућавају и инвестиције и сигуран развој електроенергетског система“, навела је министарка.