Ђедовић Хандановић на конференцији BELTALKS

„Грађани Србије нису осетили последице енергетске кризе нити су, на пример, као у бројним европским земљама стајали у реду за гориво или на било који начин били ограничавани. Такође, санкције НИС-у где се Србија налази између две светске силе, нису оставиле последице по самог грађанина. Најнижи водостај Дунава у последњих 100 година отежао нам је и производњу струје овог лета али никаквих рестрикција, као у суседним земљама, није било. Србија их је избегла захваљујући стабилности система те адекватним планирањем И правовременим деловањем државног руководства. Уз то, И добру повезаност са суседима, а у кризним ситуацијама помагали смо околним земљама испорукама електричне енергије. Зато је подизање нивоа регионалне повезаности један од наших најважнијих циљева”, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић осврнула се и на изградњу нових производних капацитета и јачање електроенергетских и гасних интерконекција, те нагласила да ће наставак регионалног повезивања бити један од кључних услова за већу отпорност енергетског система, рекла је учествујући данас на конференцији „BELTALKS: Београдски економски разговори“.

Министарка је истакла да енергетска сигурност ниједне земље не може да се заснива искључиво на сопственим капацитетима, већ да зависи и од повезаности са суседима и функционисања регионалног и европског тржишта.

„Србија је једна од земаља са великим бројем електроенергетских интерконекција и наш циљ је да прекограничне капацитете повећамо са око 4.000 на 6.000 мегавата“, рекла је она.

„Данас имамо значајно мање елемената који недостају да бисмо додатно унапредили нашу енергетску сигурност и отпорност него пре четири године. У том периоду смо први пут диверсификовали правце снабдевања гасом, после 30 година изградили нови капацитет за производњу електричне енергије, док смо инсталисане капацитете из Сунца и ветра повећали више од три пута, са око 400 мегавата на 1,3 гигавата. Укинули смо и мораторијум на изградњу нуклеарних електрана чиме смо отворили могућност да нуклеарна енергија постане део будућег енергетског микса, а завршетак прве фазе нуклеарног програма планирамо средином 2027. године“, рекла је министарка.

Она је навела да је завршен велики део преговора са Светском банком о финансирању новог гасног програма који ће бити усмерен на јачање унутрашње гасне инфраструктуре и могућности транспорта природног гаса са југа на север и са истока на запад земље и да се чека одлука Одбора директора Светске банке.

„Када је реч о обновљивим изворима енергије, аукције за доделу тржишних премија већ дају конкретне резултате. Кроз два круга аукција добили смо 17 нових ветропаркова и соларних електрана, од којих је осам већ на мрежи“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, Србија ради на додатном јачању електроенергетских коридора са суседним земљама, укључујући Централнобалкански коридор, као и на завршетку Трансбалканског коридора, чиме ће регион бити боље повезан и са Италијом преко подморског кабла.

Она је додала да ће ускоро почети радови на гасној интерконекцији са Северном Македонијом, док се ради и на повезивању са Румунијом, као и на диверсификацији праваца снабдевања нафтом и развоју јужних рута које би омогућиле већу размену нафтних деривата са Северном Македонијом и Грчком.

Ђедовић Хандановић је рекла да Србија жели и брже повезивање са европским енергетским тржиштем, наводећи да је земља међу првима испунила регулаторне предуслове за спајање тржишта електричне енергије.

„Наш циљ је да будемо спремни да 2028. године дође до спајања тржишта. Истовремено, заједно са Грчком, Северном Македонијом и Бугарском развијамо регионалну иницијативу у којој учествују оператори преносних и транспортних система за електричну енергију и гас. Почетком октобра у Нишу одржаћемо самит на којем ћемо наставити дијалог о критичним питањима која треба да повећају енергетску сигурност и отпорност региона“, рекла је она.

Говорећи о диверсификацији снабдевања гасом, министарка је истакла да ослањање на једног добављача носи одређене ризике, због чега је важно обезбедити инфраструктуру која омогућава приступ различитим изворима и правцима снабдевања.

„Србија је, као и велики део европских земаља, деценијама имала партнерство са Руском Федерацијом у енергетском сектору и ослањала се на сигурне и поуздане испоруке гаса по конкурентним условима. Геополитичке околности у Европи су се промениле, многе земље су прекинуле снабдевање, чак и на штету својих економија, сигурности снабдевања и конкурентности. Србија иде својим путем и у најбољем интересу сопственог народа. Уколико имате више алтернатива, то је диверсификација, а да бисмо то имали, морамо имати више материјалних могућности, па смо сада у стању да се ослањамо на више добављача“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, Ђедовић Хандановић је истакла потенцијал пројекта реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“, који би имао значај не само за Србију већ и за енергетску сигурност читавог региона.

„РХЕ Ђердап 3 је добра прилика за развој заједничког пројекта на основу споразума о стратешкој сарадњи са САД у области енергетике, који је ратификован у Народној скупштини. То је пројекат са снажном регионалном димензијом, јер је свима потребно више капацитета за складиштење енергије. Истовремено, пружа могућност да додатно ојачамо сарадњу са Румунијом и развијамо стратешке односе са САД. Ђердап 3 има потенцијал да буде једна од највећих батерија у Југоисточној Европи, па и шире“, рекла је министарка.