Ђедовић Хандановић: Енергетика је пулс привреде, нераскидива веза са заштитом животне средине

„Енергетска сигурност данас је једна од најважнијих тема у свету – како да имамо довољно енергената, по приступачним ценама, да ту енергију добијамо из сопствених ресурса. Без енергије нема живота, нема напретка, нема савременог света, а између енергетике и заштите животне средине постоји нераскидива веза. Управљање енергетиком је као управљање пулсом једне привреде и од нашег резултата зависи и брзина којом ће ићи економија и развој“, рекла је Ђедовић Хандановић отварајући 18. Међународни сајам енергетике и 19. Међународни сајам заштите животне средине.

Нагласила је да је посебно важно што видимо да су грађани препознали и свој интерес да буду део промена кроз које пролази енергетски сектор, не само у Србији, већ и у другим деловима света. „Успели смо попустима и едукацијом да мотивишемо грађане да рационалније троше енергију и смање своје рачуне, а субвенцијама за енергетску ефикасност подржали смо 20.000 грађана до сада, и план нам је да у наредних пет година обухватимо још 50.000. Додела првих уговора за субвенције у оквиру овогодишњег јавног позива већ је почела у Пироту, Смедереву, Крагујевцу, Тополи и настављамо широм Србије, у 131 локалној самоуправи. Такође, успели смо да повећамо број грађана који добијају олакшице за струју, гас, односно грејање са око 70.000 на више од ‪160.000, тиме што смо поједноставили процедуре и увезали све државне институције“, рекла је министарка.

Она је подсетила да је, захваљујући унапређењу законодавног оквира и успешно спроведених аукција за тржишне премије, обезбеђено више од 700 МW нових капацитета из ОИЕ, односно више од милијарду евра инвестиција.

„ЕПС је на много стабилнијим ногама него пре годину дана, производња у ЕПС-у је сигурна, депоније и акумулације су пуне, завршена је ревитализација ХЕ Ђердап 1 и приводе се крају радови на изградњи трећег блока у ТЕ Костолац, што ће бити највећи капацитет изграђен у Србији у последњих 30 година. После више година застоја, завршавамо изградњу постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А, које ће користити најновије технологије за смањење емисија сумпор-диоксида и прашкастих материја“, навела је она.

Министарка је истакла да су у току завршни радови на гасној интерконекцији Србија-Бугарска, која ће бити пуштена у пробни рад у наредним данима, а потписали смо и уговор о набавци гаса из Азербејџана. „Слично планирамо и са снабдевањем нафтом, где се ради техничка документација за нафтовод Србија-Мађарска, и планирамо да 2025. почнемо радове. У енергетској кризи, што више опција имамо, то смо сигурнији и управо то добијамо кроз диверсификацију“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, циљ је да енергетски сектор буде снажнији и ефикаснији, за шта је потребно ојачати и инвестиције приватног сектора. Подсетила је и да су у наредних десетак година неопходне инвестиције у енергетски сектор Србије од око 15 милијарди евра, укључујући изградњу реверзилибних хидроелектрана, ветроелектрана и соларних електрана, нових гасних интерконекција и складишта гаса, нафтовода.

„Припреме за многе од ових пројеката су у току, укључујући РХЕ Бистрица. После неколико деценија покренули смо и велики циклус инвестиција у дистрибутивни систем вредан више од 180 милиона евра, који треба да омогући сигурно и поуздано снабдевање и ефикасније управљање мрежом, како бисмо имали мање прекида у напајању што је значајно за све становнике широм наше земље“, рекла је министарка.