Ђедовић Хандановић: Енергетска ефикасност високо на лествици приоритета Владе и ресорног министарства

Министарка је подсетила да је претходне године кроз пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане", који се реализује у сарадњи са Светском банком, опредељено 1,79 милијарди динара бесповратних средстава за енергетску санацију око 10.000 домаћинстава за субвенције државе за замену столарије, изолације, уградњу соларних панела, соларних колектора, топлотних пумпи и замену котлова.

„Већ је 5.500 породичних кућа добило субвенције за енергетску ефикасност, половина их је искористила за замену столарије. Унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима за које су предвиђене субвенције претходне године оствариће се уштеде енергије једнаке годишњој производњи градске топлане у Нишу, односно смањењу емисије угљен-диоксида коју производи око 28.000 аутомобила. Настављамо снажним корацима у стварању енергетски ефикаснијег друштва јер се енергетска транзиција тиче свакога од нас. Грађани веома брзо могу да санирају своја домаћинства и да за само неколико месеци осете разлику кроз повећан комфор и ниже рачуне. Овај програм ће трајати до краја 2027. године и кроз њега ћемо уложити 50 милиона долара за енергетску санацију око 50.000 домаћинстава широм земље, што ће се позитивно одразити и на животну средину“, рекла је министарка и додала да грађани за ове намене могу да добију субвенцију државе у износу до 65 одсто вредности инвестиције енергетске санације, у зависности од тога које мере одаберу да спроведу у свом домаћинству.

Министарка је рекла да је завршено пријављивање вишепородичних зграда прикључених на даљинско грејање за енергетску санацију коју спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Европском банком за обнову и развој. Пријављено је око 1.500 зграда у 15 градова и општина, а пројекат је вредан 64,5 милиона евра.

„Процењује се да ће се у оквиру овог пројекта енергетски санирати више од 500 стамбених зграда, са укупном површином од око милион квадратних метара. Одзив је био добар, у већим градовима се пријавило највише зграда, посебно у Београду и Новом Саду. У одабраним вишепородичним зградама санираће се фасаде и кровови, док је главна корист прелазак на наплату грејања по потрошњи. На годишњем нивоу очекују се уштеде у потрошњи енергије између 25 и 30 одсто“, рекла је министарка.

Додала је да ће се завршетком енергетске санације ових зграда повећати вредност некретнине, док се грађанима годишњи рачуни за грејање због отплате енергетске санације неће значајно или уопште повећати.

Министарка је рекла да Министарство рударства и енергетике такође улаже значајна средства у унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима широм Србије.

„Ове године смо у буџету издвојили дупло више средстава са санацију јавних објеката него претходне године. У претходној години завршени радови на енергетској санацији 13 основних школа у Новом Пазару, Крагујевцу, Краљеву, Зајечару, Трстенику, Љубовији, Нишу, Неготину, Смедереву, Свилајинцу, Книћу, Трговишту, Кули... Санирали смо вртиће у Новом Саду, Суботици… као и низ других објеката од јавног значаја, укључујући зграде општина, Центре за социјални рад и архиве широм Србије. Хиљаде ђака, деце и запослених у јавној управи имаће боље и комфорније услове за рад, издвајаће се мање новца из буџета за енергенте. Трошимо три и по пута више енергије да произведемо исту јединицу БДП-а у односу на европски просек и дефинитивно имамо простора да ефикасније управљамо потрошњом“, рекла је она.

Министарка је истакла да је у 57 градова и општина уложено је 1,79 милијарди динара у 2022. и 2023. години за санацију школа, вртића и осталих објеката од јавног значаја.