Србија је прва у региону спремна за спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ, наш захтев је постепено увођење цене угљеника

Ђедовић Хандановић је истакла посвећеност Србије у спровођењу реформи и усклађивању са правним тековинама ЕУ.

„Србија је пре 20 година била један од оснивача Енергетске заједнице. Данас смо међу најактивнијима у спровођењу реформи у енерегетском сектору, будући да смо у последње две године означени као лидер у енергетским реформама, позиционирани на првом и другом месту. И сада смо први у региону испунили услове за спајање са тржиштем ЕУ, што је данас и препознато и од Европске комисије. Иако се састајемо у изазовним геополитичким околностима који утичу на енергетски сектор, Србија ће наставити да јача регионалну сарадњу, гради инфраструктуру, као што су енергетски коридори и гасне интерконкеције која ће нас више повезати са регионом и која ће енергетске секторе у региону учинити боље повезаним, отпорнијим и јачим“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је нагласила да ће у наредним недељама бити усвојена последња уредба од стране Владе, чиме ће Србија испунити обавезе из Реформске агенде као дела Плана раста за Западни Балкан, и комплетирати регулаторне процесе неопходне за интеграцију са тржиштем ЕУ.

„Наредни кораци су у надлежности европских институција који у целости зависе од њихових процедура и временских рокова, за које очекујемо да буду ефикасно и брзо спроведене. Усложњавање и умножавање административних прописа неће донети добробит ни чланицама Енергетске заједнице ни ЕУ, самим тим желимо да се процес верификације додатно убрза, како бисмо се већ 2026. спојили са тржиштем Мађарске, па преко њих са осталим чланицама ЕУ“, рекла је министарка.

Министарка је указала да је највећи изазов у предстојећем периоду почетак примене Механизма за прекогранично усклађивање угљеника (CBAM).

„Наше надлежне институције анализирале су, веома пажљиво и детаљно, понуђене опције у студији коју је израдила Европска комисија, на захтев Србије и других чланица Енергетске заједнице. Сматрамо да порез на емисије угљеника треба да се уводи постепено, фазно и праведно, уз подршку фондова из Европске уније”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је нагласила да би приходи од опорезивања емисија били усмерени, као и у ЕУ, на декарбонизацију, развој ОИЕ, унапређење енергетске ефикасности, праведну транзицију и подршку привреди. Она је указала да је временски оквир највећи разлог за забринутост.

„Без адекватног временског периода за транзицију са угља на обновљиве изворе енергије, модернизације мреже, повећања капацитета ОИЕ и прилагођавања индустрије, виши трошкови угљеника могу само повећати финансијски притисак на нашу индустрију и потрошаче, што се већ догађа унутар ЕУ, уместо да доведу до значајног смањења емисија у кратком року. Решавање ових питања захтева пажљиво планирање, фазну имплементацију и циљану финансијску подршку ЕУ како би се климатски циљеви ускладили са економском реалношћу”, рекла је министарка.

Подсетила је да су државе чланице ЕУ имале дуже од две деценије да се постепено прилагоде увођењу такси на емисије угљеника. Ђедовић Хандановић је закључила да је Србија спремна да настави са усклађивањем са законодавством и политикама ЕУ у области енергетике и климе.

„Све реформске мере које спроводимо су пре свега због користи наших грађана и привреде и нећемо преко ноћи доносити одлуке које ће угрозити нашу енергетску стабилност, напротив радимо све у корист грађана и привреде“, рекла је она.