Маћић: Одржива декарбонизација, сигурност снабдевања и мања увозна зависност најважнији циљеви енергетске политике Србије

„Енергетика је сектор који емитује око три четвртине гасова са ефектом стаклене баште и кључне активности у декарбонизацији су усмерене на енергетику. Први кораци у формирању националног правног оквира у Србији на путу ка смањивању емисија угљеника су учињени доношењем Закона о климатским променама. Циљ Србије за смањење GHG емисија је за 33,3% у односу на 1990. годину“, рекао је он.

Он је нагласио да ће најважнији циљеви, политике и мере у области енергетике и климе бити утврђени Стратегијом развоја енергетике РС за период до 2040. године са пројекцијама до 2050. године и Интегрисаним националним енергетским и климатским планом РС за период до 2030, са визијом до 2050. године.

„Ова два документа су рађена паралелно и усаглашено. Процедура усвајања ИНКЕП-а је у завршној фази, а припрема се јавна расправа о већ урађеној Стратегији развоја енергетике“, рекао је он.

Додао је да су кључни приоритети који покривају циљеве енергетске политике наше земље енергетска безбедност, односно сигурност снабдевања енергијом и мања увозна зависност, економска конкурентност, која обезбеђује доступност енергије купцима, одржива декарбонизација и енергетска ефикасност.

„У овом тренутку, у фокусу је период до 2030. године и активности и мере које ће се предузимати у том периоду и чији резултати ће се видети од наредне деценије. Кључни енергетско климатски циљеви су као и у свим земљама, а свакако и у Европској унији, смањивање емисије GHG, повећање удела обновљиве енергије у бруто финалној потрошњи и одржавање потрошње финалне и примарне енергије у што нижим усвојеним границама”, рекао је он.

Маћић је нагласио да је у ИНКЕП-у задржан, уз одговарајуће образложење, претходно утврђени циљ од 33,6% за укупну енергију, који подразумева достизање удела обновљиве електричне енергије од 45% у њеној бруто финалној потрошњи“, рекао је специјални саветник.

Имајући у виду да се при садашњем развоју технологија у догледној будућности варијабилни обновљиви извори без стабилних базних извора не могу поуздано обезбедити електричну енергију, Маћић је нагласио да је у стратешким документима опционо остављена могућност коришћења нуклеарне енергије, као замене за угаљ. „Коришћење природног гаса за исте сврхе је у оба документа опрезно димезионисано, због сигурности снабдевања и тржишних ризика“, нагласио је Маћић.

Маћић је нагласио да зелена транзиција не може бити одржива без подршке ЕУ и међународних финансијских институција.

„Та подршка треба да буде у складу са оном коју су имале и имају чланице ЕУ кад су улазиле и спроводиле тај процес, која је и по нивоу БДП по становнику и у погледу удела угља много повољнија у односу на Србију и то је позиција коју министарство стално истиче према ЕУ“, рекао је он.