Ђедовић Хандановић: Србија се успешно носила са изазовима енергетске кризе, инвестиције кључне за енергетску сигурност у будућности

„Стратешким документима, а пре свега новом Стратегијом развоја енергетике,  предвидели смо на који начин ћемо постићи декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године, уз осигуравање довољних количина енергије, очување стабилног снабдевања енергентима и подизање енергетске сигурности. Цена електричне енергије у Србији је и даље међу најнижим у Европи, а напредак који смо остварили у претходних неколико година препознат је и од стране Европске комисије, као и других међународних партнера“, рекла је министарка отварајући радионицу „Глобална перспектива енергетског сектора“ у организацији Националног енергетског комитета Србије-WPC Energy. Као ресорна министарка, Ђедовић Хандановић обавља и дужност председнице скупштине ове националне организације.

Она је нагласила да Србија мора да сустиже кашњење у инвестицијама у енергетском сектору у претходних 20 година, због чега је одлучна да настави са улагањем у све стратешки важне пројекте.

„Тренутно радимо на ажурирању документа „Полазне основе плана развоја енергетске инфраструктуре“, који је усвојила Влада пре две године, а којим смо проценили неопходне инвестиције у наредних 10 година на око 14 милијарди евра. Интензивно инвестирање важно је не само да бисмо надокнадили кашњење, већ и да бисмо могли да пратимо глобалне трендове и повећавамо нашу енергетску безбедност, а то значи убрзани развој обновљивих извора енергије, снажнију преносну мрежу, поузданији дистрибутивни систем, нове гасоводе и нафтоводе, као и потенцијалну нову рафинерију. У овом процесу, важно је да јачамо наше државне енергетске компаније кадровски, организационо, корпоративно, а свакако да ће део потребних инвестиција доћи из приватног сектора“, навела је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да је енергетска безбедност једна од најважнијих тема на глобалном нивоу због сукоба у Европи и на Блиском Истоку и њиховог утицаја на доступност и цене енергената, самим тим на развој светске економије.

„За Србију је диверсификација извора и праваца снабдевања природним гасом и нафтом од великог значаја, пре свега због нестабилног геополитичког контекста. Са Мађарском ове године крећемо да градимо нови нафтовод који ће повезати наше две земље и којим ће се Србија повезати на нафтовод Дружба. Тиме ћемо за три године од данас обезбедити алтернативни, додатни правац снабдевања сировом нафтом. Данас знамо да је Србија донела исправну одлуку да изгради гасовод Балкански ток, који је омогућио Србији стабилно снабдевање и стабилне цене природног гаса. Знамо да је цена гаса у Европи ове године била на двогодишњем максимуму и верујем да ће се исто тако и одлука о изградњи нафтовода показати исправном“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да Србија наставља да се повезује са суседним земљама и када је транспорт природног гаса у питању. „У наредне три године изградићемо још два нова гасовода којим ћемо се повезати са Северном Македонијом и Румунијом, уз већ изграђени гасовод Балкански ток, као и интерконекцију Србија-Бугарска, којом смо се повезали на гасовод ТАНАП, односно Јужни гасни коридор. На тај начин добијамо приступ различитим изворима гаса из ТАП-а, ТАНАП-а, БРУА у Румунији, што ће нам дати већу сигурност снабдевања”, навела је министарка.

Говорећи о напорима за декарбонизацију, она је подсетила да се овај процес не односи само на производњу електричне енергије, већ и на саобраћај. „У овој области, као мере поред повећања броја електричних возила, видимо и повећање коришћења алтернативних горива, што је важно да препозна и НИС у својим стратегијама и плановима развоја“, навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, енергетска транзиција пружа веће могућности за унапређење родне равноправности у енергетском сектору, стварајући прилике да се више жена укључи у трансформацију енергетског сектора и прелазак на чисту енергију. „У Србији, енергетски сектор је високо диверсификован кад је у питању родна равноправност, и можемо да се похвалимо великим бројем жена на челу енергетских компанија.  Добра вест је да су просечне зараде у сектору нафте и гаса у Србији додатно повећане, из чега се види да је нафтни и гасни сектор перспективан за младе људе у Србији“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж нагласио је значај дигитализације и примене нових технологија у даљем развоју привредног и енергетског сектора и истакао значај политика и мера које држава доноси за стварање повољног инвестиционог амбијента.

Радионица „Глобална перспектива енергетског сектора“ одржана је у оквиру састанка извршног комитета Светског енергетског савета (WPC Energy), који је претходна два дана одржан у Београду. Догађају су присуствовали председник Светског енергетског савета Педро Мирас Саламанка и чланови извршног комитета ове организације, који долазе из Саудијске Арабије, Велике Британије, САД, Кине, Казахстана, Турске, Кувајта, Шпаније и Канаде.