Ђедовић Хандановић: Србија може да буде регионални центар за проток гаса и струје на рути југ-север

„Потребно је да се што пре Балканско полуострво интегрише са Европом у сектору гаса и електичне енергије. За то су потребне инфраструктура и инвестиције које доносе енергетску сигурност. Доста смо већ урадили, у функцији је гасни интерконектор са Бугарском, дуплирали смо капацитете на преносној мрежи са Румунијом, а према плану „Србија 2030-2035” повећаћемо преносне капацитете са 4.000 на 6.000 мегавата. Сада градимо гасни интерконектор са Северном Македонијом и Грчком и планирамо улагање од 1,2 милијарде евра у гасну инфраструктуру како би ојачали капацитете регионалних коридора који пролазе кроз Србију. Циљ је да капацитет за транспорт природног гаса кроз Србију буде између 20 и 25 милијарди кубних метара“, рекла је Ђедовић Хандановић приликом учешћа на Самиту о енергетској транзицији: Источни Медитеран и Југоисточна Европа у Атини „Фајненшал Тајмса“.

Истакла је да је Србија већ транспоновала Трећи енергетски пакет и да је сада у процесу верификације пред Евопском комисијом.

„Мораћемо делимично да мењамо наше прописе да би се завршило спајање тржишта, ЕУ мора да буде бржа, јер је чекање од три године на спајање тржишта предуго. Европа мора да буде јаснија у вези са циљевима које жели да постигне. Декарбонизација и зелена агенда јесу важни, али не по цену енергетске сигурности, што се сада догађа. Заједничка иницијатива Западног Балкана ка Европском парламенту и Европском савету показује да такса на угљен-диоксиод која је уведена у јануару (CBAM), смањује размену енергије у Европској унији јер тржишта још нису спојена. Већ смо видели да они који су боље повезани лакше пролазе кроз кризу. Морамо да пронађемо начин да финансирамо инвестиције, инфраструктуру и да се што више регионално повезујемо и интегришемо. Србија има осам интерконекција, четири са ЕУ, имамо регионалну берзу електричне енергије са две чланице ЕУ, Мађарском и Словенијом и да би могла да се користи, потребно је да спојимо тржишта електричне енергије”, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла да Србија нуклеарну енергију види као будући стуб енергетског сектора.

„Колико год да желимо да будемо зеленији, не можемо без базне енергије. Гас и нуклеарна енергија су тренутне опције. Налазимо се у првој фази нуклеарног програма. До средине 2027. године планирано је да се заврше све неопходне студије које се тичу анализе законодавног оквира, људских ресурса, могућности за укључење индустрије како би Влада могла да донесе информисану одлуку о спровођењу нуклеарног програма. У другој фази ћемо бирати партнера и радити студије изводљивости. То је дуг процес пун изазова, али је за нас неопходан јер се више од 60 одсто производње електричне енергије ослања на фосилна горива, гас и угаљ. Угаљ постаје све лошијег квалитета и требају нам нови извори базне енергије”, закључила је Ђедовић Хандановић.

Ђедовић Хандановић је учествовала на панелу са министром енергетике и заштите животне средине Грчке Ставросом Папаставуром, Дорином Јунгхиету, министром енергетике Молдавије, Сањом Божиновском, министарком енергетике рударства И минералних ресурса Северне Македоније, Енеом Каракачи, министром грађевинарства и енергетике Албаније, Мариамом Квривисвилијем, Министром привреде И одрживог развоја Грузије.