Попадић: Инвестиције у енергетски сектор важне за бољу регионалну повезаност

„У наредним годинама градићемо нове гасне интерконекције ка Северној Македонији и Румунији, које ће нам донети већу енергетску сигурност. Радићемо и на повећању прекограничних преносних капацитете изградњом Трансбалканског, Централнобалканског и Панонског коридора, реализовати пројекат Беогрид и јачати сарадњу са партнерима у региону“, рекао је Попадић на конференцији коју је организовала Конфиндустрија Србија, представништво конфедерације италијанске индустрије у Србији, заједно са Привредном комором Србије.

Према његовим речима, посебно је важно још боље повезивање са Јужним гасним коридором и приступ ЛНГ терминалима у Грчкој, јер то значи већу сигурност снабдевања, већу отпорност на глобалне поремећаје и већу могућност избора. „Даљом диверсификацијом снабедевања гасом и повећањем складишних капацитета тежимо да нашу земљу учинимо важним чвориштем и у нову гасној мапи региона која ће се обликовати наредних година“, рекао је Попадић.

Подсетио је да укупне планиране инвестицијама у оквиру плана Србија 2035 износе 14,4 милијарде евра, а да су највећа улагања предвиђена за нове производне капацитете, око 6,5 милијарди евра. „То укључује изградњу РХЕ Бистрица, као значајног складишта енергије, гасне електране у Нишу и Новом Саду, а настављамо и са улагањима у ОИЕ где планирамо изградњу више од 1,2 GW нових капацитета. Кад говоримо о регионалном повезивању“, навео је он.

Нагласио је да је Србија остварила значајне резултате у реформама које су услов за спајање са тржиштем Европске уније и да је прва од уговорних страна Енергетске заједнице транспоновала Пакет за интеграцију тржишта електрична енергије и девет ЕУ директива.

„Процес верификације од стране Европске комисије је у току и биће потребна додатна уподобљавања регулаторног оквира пре коначног спајања са тржиштем електричне енергије ЕУ.  Ово је први пут да је такав процес покренут за државу која није чланица ЕУ. Имајући у виду колико је важно спајање са тржиштем ЕУ и колико је дуго припремано, заједно са другим уговорним странама из региона покренули смо одређене иницијативе према партнерима из ЕУ како бисмо заједно утицали да примена Механизма за прилагођавање угљеничних (CBAM) не угрози овај процес“, навео је он.

Попадић је рекао да је стратешким документима већ разматрано увођење нуклеарне енергије у енергетски микс, укупно 1.000 МW након 2040, а да је значај нуклеарне енергије препознато и планом Србија 2035.

„Дуго година већ постоје нуклеарне електране у нашем окружењу и верујем да смо спремни да кроз тај процес прођемо и у Србији, на плански и систематичан начин, пратећи кораке које предвиђа Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ). Прелиминарна техничка студија о мирнодопској примени нуклеарне енергије потврдила је да нуклеарна енергија може бити стратешка опција за Србију. Тренутно радимо на анализама која претходе доношењу информисане одлуке о нуклеарном програму, за коју би требало да будемо спремни до средине идуће године. До 2032. очекујемо да будемо – регулаторно, институтуционално, кадровски - спремни да одаберемо технологију и уђемо у процес уговарања изградње, како бисмо после 2040. године могли да имамо прву нуклеарну електрану на мрежи“, рекао је Попадић.