Према његовим речима највећа улагања односиће се на нове капацитете за производњу електричне енергије, која би у наведеном периоду износила око 6,5 млрд ЕУР.
- У преносни дистрибутивни систем биће инвестирано 2,4 млрд ЕУР, око 1,2 млрд ЕУР уложиће се у гасоводне конекције и за нафтоводе око 1,2 млрд ЕУР. Кад је реч о великим пројјектима у наредне две године приритети су: почетак изградње реверзибилне ХЕ "Бистрица", почетак изградње гасне електране код Ниша, изградња гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, завршетак проширења складишта у Банатском Двору, завршетак великог коридора за пренос електричне енергије од Румуније према БиХ - рекао је Попадић.
Попадић је нагласио да, што се тиче обновљивих извора енергије у Србији, до пре четири године, било је нешто више од 400 мегавата из ветра и солара, а тренутно имамо са купцима и произвођачима 1232 МW.
- То је три пута више зелене енергије, што говори да смо на добром путу да остваримо стратешки циљ да до 2030. године имамо минимум 45% енергије из ветра и солара. Оно што охрабрује јесте да расте број купаца произвођача који самостално производе електричну енергију - рекао је Попадић.
Осврнувши се на недавно донесену Уредбу о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом, Попадић је указао да овај документ јасно дефинише статус активног купца и отвара врата даљем развоју производње енергије из обновљивих извора за сопствене потребе.
- За даљи развој сектора је важна чиста, базна нуклеарна енергија. Циљ је да до 2032. године Србија буде спремна за избор технологије нуклеарне енергије - рекао је Попадић, нагласивши и да је енергетска ефикасност јако важна, јер најскупљи киловат је онај који се баци.
Он је на крају поручио да се овим улагањима поставља темељ да наша индустрија може да буде конкурентна.