Србија има знање, стручњаке и капацитет да своје геолошке потенцијале развија мудро, одговорно и у интересу садашњих и будућих генерација, рекао је данас Иван Јанковић, помоћник министра за геологију и рударство, отварајући 19. Конгрес геолога Србије.
Јанковић отворио 19. Конгрес геолога Србије „Геологијом до одрживих решења”
3. јун 2026.
„Суочени смо са климатским изазовима, потребом за сигурним снабдевањем енергијом, растућом потражњом за минералним сировинама и обавезом да развој буде усклађен са заштитом животне средине. Поседовање геолошке разноврсности и минералног потенцијала је развојна шанса, али и велика одговорност. Зато је важно да се геолошка истраживања и управљање минералним и другим геолошким ресурсима заснивају на знању, струци, закону и транспарентности“, рекао је Јанковић на Конгресу у Бору који се одржава под слоганом „Геологијом до одрживих решења”.
Јанковић је истакао да се усвајањем Стратегије управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије до 2040. геолошка истраживања и управљање ресурсима постављају на дугорочне, одрживе и одговорне основе.
“Минералне и друге геолошке ресурсе не посматрамо само као економски потенцијал. Они су део шире развојне политике државе - просторног планирања, енергетске сигурности, индустријског развоја, заштите животне средине, научног напретка и образовања кадрова. Стратегију ће пратити Акциони план за њено спровођење, као и регулаторни оквир који ће подржати реализацију утврђених циљева и посебних мера. То је наредни корак - да стратешка опредељења претворимо у конкретне активности, јасне обавезе и мерљиве резултате“, објаснио је Јанковић.
У том процесу, како је навео, улога геолошке струке биће од пресудног значаја јер минерални ресурси морају бити сагледани реално, стручно и коришћени одговорно, у складу са јавним интересом и највишим стандардима заштите животне средине.
„Посебну вредност има подршка Српског геолошког друштва, које својим знањем, искуством и стручним ауторитетом даје важан допринос развоју геолошке струке и одговорном управљању ресурсима“, додао је Јанковић.
Нагласио је да нови алати и технологије геолошку струку чине ефикаснијом и прецизнијом, али да не замењују знање геолога и додао да посебну пажњу треба посветити младим геолозима, научницима и истраживачима. „Подршка младим кадровима није само питање континуитета струке, већ питање дугорочне развојне сигурности земље. Србији су потребни стручњаци који спајају теренско искуство, савремене методе и одговорност према јавном интересу“, закључио је помоћник министра.
