Реаговање

Управо ова власт је, односно Народна скупштина Републике Србије, по први пут у историји земље, усвојила Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије што представља кровни документ јавне политике у области геологије и рударства, којим се утврђују дугорочни правци одговорног, одрживог и контролисаног управљања минералним и другим геолошким ресурсима. Јавна расправа трајала је и дуже од законског рока, управо како би сви заинтересовани били укључени.

Дакле, циљ Стратегије није промоција појединачних пројеката или интереса било које компаније, већ успостављање јаснијег институционалног, стратешког и регулаторног оквира за управљање ресурсима у јавном интересу, уз посебан фокус на заштиту животне средине, просторно планирање, безбедност, транспарентност и јачање улоге државе.

Израда Стратегије и пратеће Стратешке процене утицаја на животну средину вођена је у потпуно транспарентном и инклузивном поступку, уз учешће надлежних институција, стручне јавности, академске заједнице, привредних субјеката, организација цивилног друштва и заинтересоване јавности. Током поступка спроведене су консултације, јавни увид и јавна расправа, а сва заинтересована лица имала су могућност да доставе примедбе, предлоге и сугестије у складу са прописима који уређују плански систем, стратешку процену утицаја на животну средину и учешће јавности. Учешће привредних субјеката имало је искључиво консултативни карактер, кроз достављање података, коментара, мишљења и практичних искустава из примене прописа и пословања у сектору.

Када је реч о локалитету „Чукару Пеки”, важно је указати да овај пројекат није био део имовине некадашњег РТБ Бор која је била предмет стратешког партнерства Републике Србије и компаније Зијин. Реч је о посебном пројекту геолошких истраживања, који је развијан годинама пре доласка компаније Зиђин у Србију. Детаљна геолошка истраживања на овом локалитету започета су још 2005. године, од стране страних компанија које су пословале преко привредних друштава регистрованих у Републици Србији. То значи да је пројекат „Чукару Пеки” настао и развијан много пре 2019. године, укључујући и период власти у којој су поједини представници данашње странке СРЦЕ имали активно политичко и институционално учешће.

Подаци о геолошком, минералошком и рудном саставу лежишта настају као резултат спроведених геолошких истраживања и садржани су у геолошкој документацији коју израђују носиоци истраживања у складу са законом. Такви подаци нису „додељени” компанији Зијин од стране државе као привилегована информација, већ су били део пројектне и корпоративне документације претходних носилаца права, у коју је Зиђин ушао кроз преузимање власничких удела.

Компанија Зиђин је у пројекат „Чукару Пеки” ушла 2019. године кроз преузимање компаније Nevsun Resources, која је била оснивач, односно власник привредног друштва Rakita Exploration д.о.о. Бор, носиоца права у вези са овим пројектом, као и кроз касније пословне трансакције између привредних субјеката. Стога је нетачно представљати да је Република Србија посебним уговором пренела овај рудник у стопроцентно власништво кинеске компаније.

За разлику од некадашњег РТБ Бор, где је Република Србија задржала власнички удео у привредном друштву Serbia Zijin Copper д.о.о. Бор, пројекат „Чукару Пеки” је засебан пројекат, са другачијом власничком и правном историјом, који није био део имовине РТБ Бор обухваћене стратешким партнерством.

Рудник „Чукару Пеки” данас представља модеран и високотехнолошки развијен рударски комплекс, чији рад има значајан друштвени и економски утицај на Град Бор, источну Србију и привреду Републике Србије. У оквиру овог пројекта отворено је више од хиљаду радних места, уз додатне ефекте кроз ангажовање домаћих привредних субјеката, плаћање пореза и накнада, инвестициона улагања, извоз и допринос индустријској производњи Републике Србије.

Република Србија, као одговорна држава, води рачуна да се све активности у области геолошких истраживања и рударства спроводе искључиво у складу са законом, издатим одобрењима, техничком документацијом, као и условима и прописаним мерама надлежних органа. Важећом законском регулативом дефинисан је строг скуп поступака и услова које је неопходно испунити пре евентуалног отварања рудника, при чему одобрење за геолошка истраживања само по себи не значи и право на експлоатацију минералних сировина.

И још неколико стручних појашњења.

Експлоатација минералних сировина представља посебан и знатно сложенији поступак, који је могућ тек након спроведених геолошких истраживања, израде и верификације елабората о ресурсима и резервама, прибављања прописаних одобрења, израде рударске техничке документације, решавања имовинско-правних односа, усклађености са просторнопланском документацијом, као и спровођења поступака у области водних услова и заштите животне средине.

Због тога је нетачно сугерисати да евентуални степен тајности Биланса има било какву улогу у додели истражних или експлоатационих права. Та права се не стичу на основу тајних или привилегованих података, већ искључиво у законом прописаним поступцима и под условима који једнако важе за све подносиоце захтева.

Ради прецизнијег појашњења примене прописа у области геологије и рударства, а у вези са израдом Биланса ресурса и резерви минералних сировина, Биланса ресурса и резерви подземних вода и Биланса геотермалних ресурса у Републици Србији, Министарство рударства и енергетике указује да Геолошки завод Србије наведене билансе израђује на основу утврђеног стања ресурса и резерви, евидентираног решењима Министарства, као и на основу података о оствареној експлоатацији минералних сировина, односно производњи у претходној календарској години.

Биланс је, дакле, стручни и евиденциони документ који приказује стање већ утврђених ресурса и резерви, на основу верификоване геолошке документације и расположивих података из надлежности Министарства. Он није правни основ за стицање права на геолошка истраживања, нити за стицање права на експлоатацију минералних сировина.

Право на геолошка истраживања стиче се искључиво у законом прописаном управном поступку, на основу захтева и документације коју подносилац доставља у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима. То, између осталог, подразумева пројекат геолошких истраживања и услове надлежних институција, укључујући надлежни завод за заштиту природе и завод за заштиту споменика културе.